Постоји један прилично непријатан проблем са политичким причама које се месецима самоуверено понављају на друштвеним мрежама, стварност понекад одбије да их послуша.
Постоји један незгодан проблем са политичким победама које се прогласе пре него што их потврде грађани – врло лако се сударе са стварношћу. Управо такав судар догодио се у Гложану, где су активисти Општинског одбора Српске напредне странке Бачки Петровац поново били међу својим суграђанима.
И ту се појавио један прилично незгодан детаљ за оне који су већ написали сопствени политички епилог: грађани су им прилазили, разговарали са њима, постављали питања и износили своје предлоге и мишљења.
Другим речима, Гложан се овога дана није понашао баш онако како су га неки замислили у својим политичким прогнозама.
Није било потребе да било ко грађанима објашњава шта треба да мисле, нити су они чекали било чије инструкције да би разговарали са ким желе. Људи су једноставно пришли и разговарали.
А управо ту почиње да пуца једна прилично удобна политичка прича.
Није исто написати „народ је уз нас“ и заиста изаћи међу тај народ. Није исто прогласити некога политички „готовим“ и онда се суочити са чињеницом да тај исти политички актер и даље разговара са грађанима. Није исто имати подршку сопственог круга на друштвеним мрежама и представљати је као став целог друштва.
То су две потпуно различите ствари.
Гложан је овога пута показао управо то.
Грађани имају своје проблеме, своја питања, своје ставове и, што је најважније, своју слободну вољу. Они сами одлучују са ким ће разговарати, кога ће питати и коме ће поклонити своје поверење.
Ни опозиција, ни блокадери, ни било ко други немају право да присвајају реч „народ“ и да је користе као доказ сопствене непогрешивости.
Народ није политичко власништво. Није број лајкова, није публика, није коментар испод објаве и није дужан да се уклопи у било чији сценарио.
Зато су непосредни разговори са грађанима важни. Поверење се не добија галамом и не губи једним интернетским прогласом. Оно се гради временом, присуством, радом и спремношћу да се чује шта људи заиста мисле.
Активисти СНС-а у Гложану управо су то радили, разговарали са грађанима, слушали њихова размишљања, предлоге и питања и разговарали о темама које су важне за свакодневни живот.
А они који су већ написали политички епилог можда би могли да оставе мало простора за једну ситницу која се зове стварност.
Јер ако је неко већ „победио“, зашто га онда толико изненађује што СНС и даље разговара са грађанима?
Ако је неко већ „представник народа“, зашто онда народ мора стално да му доказује да га следи?
И ако је неко заиста уверен у своју подршку, чему толика потреба да се сваки разговор грађана са политичким противником проглашава проблемом?
Можда је одговор једноставан: најтеже је када сопствену политичку слику први пут упоредите са стварношћу.
А стварност у Гложану овога дана била је прилично једноставна, људи су разговарали. Сами. Са ким су желели. И рекли оно што су желели да кажу.
Зато ће СНС у Бачком Петровцу наставити да буде међу грађанима, да слуша њихове потребе и разговара о проблемима који су им важни. Без потребе да било коме доказује да је народ његово власништво и без потребе да од једног сусрета прави политички спектакл.
Јер када се угасе камере, престану објаве и утишају коментари, остаје само једно питање: ко је заиста био међу људима?
У Гложану је одговор јасан.
ВИДЕО:
https://www.instagram.com/reel/DcJMi1TxeYp/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==
