Početak školske godine se približava, a sa njim i dobro poznata roditeljska matematika: udžbenici, pribor, garderoba, obuća, školske aktivnosti i, za mnoge porodice, mesečna karta za prevoz.
Evo jedne teme za naše čuvene kritičare svega što uradi vlast.
Školska godina samo što nije počela, a roditelji već sabiraju troškove koji ih čekaju u septembru. Knjige, sveske, školski pribor, patike, garderoba, užina, prevoz… Sve košta, a kada se sve sabere, svaka ušteda porodičnom budžetu itekako znači.
A onda stiže nešto što bi, bar po logici stvari, trebalo da bude dobra vest.
Opština Bački Petrovac regresira 50 odsto troškova mesečne karte za učenike koji se školuju van mesta stanovanja. Dakle, polovina troška prevoza pada na teret lokalne samouprave, a roditeljima ostaje manji izdatak.
I sada jedno sasvim jednostavno pitanje za sve one koji godinama po društvenim mrežama objašnjavaju kako vlast „ništa ne radi za mlade“.
Šta vam ovde konkretno smeta?
Da li je problem što se pomaže roditeljima? Da li je problem što deca jeftinije putuju do škole? Da li je problem što lokalna samouprava izdvaja novac za učenike? Ili je, možda, jedini problem to što je meru donela vlast koju politički ne podržavate?
Hajde da čujemo.
I to baš javno, bez parola, bez blokada i bez one večite priče „sve je loše“. Samo jedan konkretan odgovor: da li je dobro ili nije dobro što roditelj ne mora da plati celu kartu za svoje dete?
Ako je dobro, recite da je dobro. Neće vam pasti kruna sa glave.
Ako nije dobro, još bolje, objasnite roditeljima zašto mislite da nije.
Upravo tu bi, izgleda, mogao da nastane problem. Jer mnogo je lakše napisati „ništa ne rade“, „sve je propalo“ ili pronaći zamerku za svaku odluku, nego jednostavno reći: „Ovo je konkretna mera koja pomaže porodicama.“
Ali život nije društvena mreža.
Kada dete uđe u autobus, niko ga ne pita za koga glasa njegov roditelj. Ne pita ga da li je roditelj bio na protestu, da li podržava vlast ili opoziciju, niti da li je učestvovao u nekoj blokadi. Detetu je potrebno samo da stigne do škole.
A roditelju je važno nešto još jednostavnije, da za taj prevoz plati manje.
Zato, dragi kritičari, evo vam prilike da budete konkretni.
Nemojte sada da skrećete temu na nešto deseto. Nemojte „a šta je sa…“, nemojte da nabrajate sve što vam se ne sviđa i nemojte da bežite u opšte političke priče.
Ovde je pitanje vrlo jednostavno:
Opština plaća polovinu troškova prevoza učenicima.
Da li je to dobra ili loša mera?
Da li je to pomoć porodicama ili „politički marketing“?
Izvolite. Komentari su otvoreni.
Samo vas molimo jednu stvar, nemojte slučajno da kažete da je dobro.
Znamo da bi vam to malo pokvarilo priču o tome kako se „ništa ne radi“.
Ali možda je vreme da jedna konkretna stvar bude važnija od političkog inata. Jer kada se ugase telefoni, završe rasprave i prođu parole, ostaje ono najjednostavnije i najvažnije: dete ide u školu, Opština plaća pola karte, a roditelj plaća manje.
I zato, izvolite, objasnite šta vam tu tačno smeta.
