Postoji jedan prilično neprijatan problem sa političkim pričama koje se mesecima samouvereno ponavljaju na društvenim mrežama, stvarnost ponekad odbije da ih posluša.
Postoji jedan nezgodan problem sa političkim pobedama koje se proglase pre nego što ih potvrde građani – vrlo lako se sudare sa stvarnošću. Upravo takav sudar dogodio se u Gložanu, gde su aktivisti Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Bački Petrovac ponovo bili među svojim sugrađanima.
I tu se pojavio jedan prilično nezgodan detalj za one koji su već napisali sopstveni politički epilog: građani su im prilazili, razgovarali sa njima, postavljali pitanja i iznosili svoje predloge i mišljenja.
Drugim rečima, Gložan se ovoga dana nije ponašao baš onako kako su ga neki zamislili u svojim političkim prognozama.
Nije bilo potrebe da bilo ko građanima objašnjava šta treba da misle, niti su oni čekali bilo čije instrukcije da bi razgovarali sa kim žele. Ljudi su jednostavno prišli i razgovarali.
A upravo tu počinje da puca jedna prilično udobna politička priča.
Nije isto napisati „narod je uz nas“ i zaista izaći među taj narod. Nije isto proglasiti nekoga politički „gotovim“ i onda se suočiti sa činjenicom da taj isti politički akter i dalje razgovara sa građanima. Nije isto imati podršku sopstvenog kruga na društvenim mrežama i predstavljati je kao stav celog društva.
To su dve potpuno različite stvari.
Gložan je ovoga puta pokazao upravo to.
Građani imaju svoje probleme, svoja pitanja, svoje stavove i, što je najvažnije, svoju slobodnu volju. Oni sami odlučuju sa kim će razgovarati, koga će pitati i kome će pokloniti svoje poverenje.
Ni opozicija, ni blokaderi, ni bilo ko drugi nemaju pravo da prisvajaju reč „narod“ i da je koriste kao dokaz sopstvene nepogrešivosti.
Narod nije političko vlasništvo. Nije broj lajkova, nije publika, nije komentar ispod objave i nije dužan da se uklopi u bilo čiji scenario.
Zato su neposredni razgovori sa građanima važni. Poverenje se ne dobija galamom i ne gubi jednim internetskim proglasom. Ono se gradi vremenom, prisustvom, radom i spremnošću da se čuje šta ljudi zaista misle.
Aktivisti SNS-a u Gložanu upravo su to radili, razgovarali sa građanima, slušali njihova razmišljanja, predloge i pitanja i razgovarali o temama koje su važne za svakodnevni život.
A oni koji su već napisali politički epilog možda bi mogli da ostave malo prostora za jednu sitnicu koja se zove stvarnost.
Jer ako je neko već „pobedio“, zašto ga onda toliko iznenađuje što SNS i dalje razgovara sa građanima?
Ako je neko već „predstavnik naroda“, zašto onda narod mora stalno da mu dokazuje da ga sledi?
I ako je neko zaista uveren u svoju podršku, čemu tolika potreba da se svaki razgovor građana sa političkim protivnikom proglašava problemom?
Možda je odgovor jednostavan: najteže je kada sopstvenu političku sliku prvi put uporedite sa stvarnošću.
A stvarnost u Gložanu ovoga dana bila je prilično jednostavna, ljudi su razgovarali. Sami. Sa kim su želeli. I rekli ono što su želeli da kažu.
Zato će SNS u Bačkom Petrovcu nastaviti da bude među građanima, da sluša njihove potrebe i razgovara o problemima koji su im važni. Bez potrebe da bilo kome dokazuje da je narod njegovo vlasništvo i bez potrebe da od jednog susreta pravi politički spektakl.
Jer kada se ugase kamere, prestanu objave i utišaju komentari, ostaje samo jedno pitanje: ko je zaista bio među ljudima?
U Gložanu je odgovor jasan.
VIDEO:
https://www.instagram.com/reel/DcJMi1TxeYp/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==
