Naučnici ukazuju da se autizam kod dece sve češće pogrešno dijagnostikuje, što može dovesti do ozbiljnih posledica po razvoj i lečenje najmlađih.
Prema rezultatima najnovijih istraživanja, određeni oblici ponašanja koji se često dovode u vezu sa autizmom – poput izbegavanja kontakta očima ili specifičnog načina kretanja – ne moraju nužno značiti da je reč o ovom poremećaju.
Istraživači upozoravaju da pogrešna dijagnoza može dovesti do toga da deca dobiju neadekvatnu terapiju, dok istovremeno oni kojima je pomoć zaista potrebna ostaju bez neophodne podrške.
Takođe, ukazuje se da se kod pojedine dece simptomi anksioznosti ili drugih razvojnih poteškoća mogu pogrešno tumačiti kao autizam, što dodatno usložnjava proces postavljanja tačne dijagnoze.
Stručnjaci naglašavaju da je zbog toga ključno sprovesti detaljne i višestruke procene, kako bi se izbegle greške i omogućilo pravovremeno i adekvatno lečenje.
Pravilna dijagnoza, kako ističu, ima presudan značaj – ne samo za dete, već i za celu porodicu, jer od nje zavisi vrsta podrške i dalji tok razvoja.
