Научници указују да се аутизам код деце све чешће погрешно дијагностикује, што може довести до озбиљних последица по развој и лечење најмлађих.
Према резултатима најновијих истраживања, одређени облици понашања који се често доводе у везу са аутизмом – попут избегавања контакта очима или специфичног начина кретања – не морају нужно значити да је реч о овом поремећају.
Истраживачи упозоравају да погрешна дијагноза може довести до тога да деца добију неадекватну терапију, док истовремено они којима је помоћ заиста потребна остају без неопходне подршке.
Такође, указује се да се код поједине деце симптоми анксиозности или других развојних потешкоћа могу погрешно тумачити као аутизам, што додатно усложњава процес постављања тачне дијагнозе.
Стручњаци наглашавају да је због тога кључно спровести детаљне и вишеструке процене, како би се избегле грешке и омогућило правовремено и адекватно лечење.
Правилна дијагноза, како истичу, има пресудан значај – не само за дете, већ и за целу породицу, јер од ње зависи врста подршке и даљи ток развоја.
