Развој дигиталних платформи и све шира доступност електронских публикација довели су до тога да библиотеке у многим срединама проширују своје услуге и уводе дигиталне садржаје, чиме се читање све више прилагођава савременим навикама корисника. Према оцени библиотекара и стручњака из области културе, дигиталне библиотеке омогућиле су већу доступност књига, научних радова, архивске грађе и образовних материјала, посебно корисницима који нису у могућности да лично посете библиотечке установе.
Осим што омогућавају бржи приступ литератури, дигиталне библиотеке значајне су и за очување културног наслеђа, јер се кроз процес дигитализације чувају стара издања, рукописи, новинска грађа и други вредни материјали. На тај начин културна баштина постаје доступнија широј јавности, али и истраживачима, студентима и наставницима.
Стручњаци наводе да нове технологије не умањују значај традиционалне књиге, већ проширују могућности приступа читању. Многи корисници и даље преферирају штампана издања, али расте број оних који користе електронске књиге, аудио-формате и онлајн каталоге. Посебно је приметно да млађе генерације лакше усвајају овакав модел приступа литератури, јер је усклађен са њиховим свакодневним навикама.
Ипак, у овој области постоје и изазови. Поред техничких и финансијских питања, отвара се и тема ауторских права, као и потребе да се обезбеди једнак приступ дигиталним ресурсима свим грађанима. Стручњаци истичу да је за даљи развој неопходно наставити улагање у инфраструктуру, обуку кадрова и промоцију читања у свим облицима, јер библиотеке и у дигиталном добу остају важни центри знања, образовања и културе.
