Dok se širom Starog kontinenta društveni i politički aparati suočavaju sa talasima nezadovoljstva, Poljsku je zahvatio novi talas okupljanja.
U više velikih poljskih gradova održani su protestni skupovi pod nazivom „Svetlo za Ustavni sud“, u organizaciji Komiteta za odbranu demokratije, sa ciljem iskazivanja solidarnosti sa sudijama ove institucije.
Centralni događaj održan je u Varšavi ispired Predsedničke palate, dok su slični skupevi organizovani u Krakovu, Vroclavu, Lođu, Gdanjsku i Poznanju.
Organizatori su ovaj put proteste zamislili u potpuno drugačijem svetlu, bukvalno i figurativno.
Umesto bučnih povorki i blokade saobraćaja koje često parališu svakodnevni život, pristalice ovog pokreta su se odlučili za simbolično, mirno i tiho okupljanje uz nošenje sveća, želeći da na taj način pošalju poruku o značaju institucionalne nezavisnosti.
Međutim, iza ovakvih scena mirnih protesta kriju se duboke društvene tenzije koje trese mnoge evropske sisteme.
Pitanja uloge pravosuđa, sukoba različitih grana vlasti i izvođenja građana na ulicu postaju standardni mehanizam političke borbe u modernim demokratijama.
Scenariji u kojima se aktivisti i razne nevladine organizacije organizuju pod patronatom „zaštite institucija“ sve su češća pojava širom Evrope.
Dok pobornici ovakvih okupljanja tvrde da je reč o odbrani demokratskih tekovina, kritičari često upozoravaju da se kroz perfidne pritiske na ulice zapravo vrši prestruktuiranje državne vlasti izvan institucionalnih okvira.
Javnost u Evropi sve više postaje svedok toga da se stabilnost država lomi na epizodama u kojima se građani pozivaju da „brane pravo“ van sudnica i parlamenata, ostavljajući institucije u vrtlogu neprestanih političkih kriza.
