Razvoj digitalnih platformi i sve šira dostupnost elektronskih publikacija doveli su do toga da biblioteke u mnogim sredinama proširuju svoje usluge i uvode digitalne sadržaje, čime se čitanje sve više prilagođava savremenim navikama korisnika. Prema oceni bibliotekara i stručnjaka iz oblasti kulture, digitalne biblioteke omogućile su veću dostupnost knjiga, naučnih radova, arhivske građe i obrazovnih materijala, posebno korisnicima koji nisu u mogućnosti da lično posete bibliotečke ustanove.
Osim što omogućavaju brži pristup literaturi, digitalne biblioteke značajne su i za očuvanje kulturnog nasleđa, jer se kroz proces digitalizacije čuvaju stara izdanja, rukopisi, novinska građa i drugi vredni materijali. Na taj način kulturna baština postaje dostupnija široj javnosti, ali i istraživačima, studentima i nastavnicima.
Stručnjaci navode da nove tehnologije ne umanjuju značaj tradicionalne knjige, već proširuju mogućnosti pristupa čitanju. Mnogi korisnici i dalje preferiraju štampana izdanja, ali raste broj onih koji koriste elektronske knjige, audio-formate i onlajn kataloge. Posebno je primetno da mlađe generacije lakše usvajaju ovakav model pristupa literaturi, jer je usklađen sa njihovim svakodnevnim navikama.
Ipak, u ovoj oblasti postoje i izazovi. Pored tehničkih i finansijskih pitanja, otvara se i tema autorskih prava, kao i potrebe da se obezbedi jednak pristup digitalnim resursima svim građanima. Stručnjaci ističu da je za dalji razvoj neophodno nastaviti ulaganje u infrastrukturu, obuku kadrova i promociju čitanja u svim oblicima, jer biblioteke i u digitalnom dobu ostaju važni centri znanja, obrazovanja i kulture.
