Dok evropski centri pokušavaju da zadrže fasadu ekonomske moći, realnost na asfaltu govori potpuno drugačije.
Na trgovima Lisabona i Porta osvanulo je više od 100 šatora, oko 80 na čuvenom trgu Rosio i tridesetak u srcu Porta, u okviru radikalnog protesta protiv vrtoglavog skoka troškova života i duboke stambene krize koja je uzela maha.
Demonstranti šalju jasnu poruku vlastima: traže hitno povlačenje spornih zakonskih rešenja kojima se olakšava iseljavanje stanara i ukidaju ograničenja za nove kirije, dok se građani organizuju i noćima bore za osnovna prava.
Dok izveštaji prenose da su noći protekle mirno i bez incidenata, postavlja se tiho pitanje, koliko dugo sistemi mogu da ignorišu činjenicu da je krov nad glavom postao luksuz rezervisan samo za odabrane?
Scenariji u kojima se ljudi organizuju u improvizovanim kampovima u centru evropskih metropola sve su češća slika zapadnih društava.
U trenutku kada se tržište nekretnina otrglo kontroli, a porodice gube sigurnost u sopstvenim domovima, poverenje u institucije pada na istorijski minimum.
Ovakva kriza stanovanja ogoljuje sve slabosti ekonomskih modela koji su decenijama važili za nedodirljive, ostavljajući običnog čoveka da se samostalno bori za egzistenciju pod šatorima u središtu evropskih prestonica.
