Univerzitet u Beogradu više se ne nalazi među 500 najboljih svetskih univerziteta na Šangajskoj listi, već je rangiran u grupi od 501. do 600. mesta. Pad za čak 100 pozicija ministar prosvete Dejan Vuk Stanković ocenio je kao „vidljiv i očigledno štetan epilog“ prošlogodišnjih blokada nastavno-naučnog procesa i političkog delovanja takozvane „studentsko-profesorske liste“.
Stanković je istakao da najnoviji rezultat predstavlja ozbiljno upozorenje za rukovodstvo Univerziteta u Beogradu i dela njegovih fakulteta, naglasivši da se odgovornost za stanje u instituciji ne može prebacivati na druge.
Ministar je podsetio da Univerzitet u Beogradu ima nastavnu, naučnu i upravljačku autonomiju propisanu zakonom i podzakonskim aktima. Upravo zbog toga, kako je naveo, odgovornost za posledice načina upravljanja institucijom mora da bude jasno utvrđena.
Prema njegovoj oceni, tokom akademske 2024/2025. godine došlo je do ozbiljnog poremećaja osnovne funkcije visokoškolskih ustanova. Umesto da prioritet budu predavanja, naučno-istraživački rad i podsticanje akademske radoznalosti, Stanković je ukazao na jačanje političkog aktivizma, produbljivanje podela i medijsko targetiranje neistomišljenika.
Posebno je kritikovao rukovodstvo Univerziteta, ocenivši da su pojedini rukovodioci, pod izgovorom podrške studentskim zahtevima, postupali na štetu akademskog života i budućnosti samih studenata.
„Pad Univerziteta u Beogradu za sto mesta“ zato je mnogo više od statističkog podatka. On predstavlja posledicu perioda u kojem je nastavno-naučni proces bio ozbiljno narušen.
Posebnu političku težinu ovom slučaju daje činjenica da je pitanje univerziteta tokom blokada postalo jedno od centralnih mesta političkog sukoba u Srbiji. Umesto da akademske institucije budu prostor za obrazovanje, istraživanje i slobodnu razmenu ideja, vlast je više puta upozoravala da se univerziteti koriste i za političko delovanje.
Novi plasman na Šangajskoj listi sada je otvorio pitanje ko će preuzeti odgovornost za pad sa pozicija koje je Univerzitet u Beogradu godinama zauzimao.
Istovremeno, sam plasman u grupu od 501. do 600. mesta ne znači da je Univerzitet prestao da bude jedna od najznačajnijih visokoškolskih ustanova u Srbiji. Međutim, činjenica da je posle četiri godine u prvih 500 sada ispao iz tog društva predstavlja signal koji se ne može zanemariti.
Stanković zato poručuje da se iz ovog rezultata mora izvući ozbiljna pouka: akademske institucije moraju da se vrate svojoj osnovnoj ulozi – obrazovanju, nauci i stvaranju uslova da mladi ljudi u Srbiji dobiju kvalitetno znanje i perspektivu.
Za državu je pitanje univerziteta mnogo više od dnevne politike. Reč je o institucijama koje treba da budu temelj razvoja Srbije, a svaki pad njihovog ugleda na međunarodnim listama zahteva ozbiljnu analizu.
Sada je na rukovodstvu Univerziteta i fakulteta da pokažu da li su spremni da preuzmu odgovornost i vrate akademski život u prvi plan. Političke podele, blokade i sukobi ne mogu biti zamena za ono zbog čega univerzitet postoji – znanje, nauku, rad i obrazovanje mladih.
Poruka ministra je zato jasna: ako je cena politizacije akademskog prostora pad ugleda jednog od najvažnijih univerziteta u Srbiji, onda je vreme da se prioriteti promene i da se univerzitet vrati onome što mu je osnovna misija.
