Универзитет у Београду више се не налази међу 500 најбољих светских универзитета на Шангајској листи, већ је рангиран у групи од 501. до 600. места. Пад за чак 100 позиција министар просвете Дејан Вук Станковић оценио је као „видљив и очигледно штетан епилог“ прошлогодишњих блокада наставно-научног процеса и политичког деловања такозване „студентско-професорске листе“.
Станковић је истакао да најновији резултат представља озбиљно упозорење за руководство Универзитета у Београду и дела његових факултета, нагласивши да се одговорност за стање у институцији не може пребацивати на друге.
Министар је подсетио да Универзитет у Београду има наставну, научну и управљачку аутономију прописану законом и подзаконским актима. Управо због тога, како је навео, одговорност за последице начина управљања институцијом мора да буде јасно утврђена.
Према његовој оцени, током академске 2024/2025. године дошло је до озбиљног поремећаја основне функције високошколских установа. Уместо да приоритет буду предавања, научно-истраживачки рад и подстицање академске радозналости, Станковић је указао на јачање политичког активизма, продубљивање подела и медијско таргетирање неистомишљеника.
Посебно је критиковао руководство Универзитета, оценивши да су поједини руководиоци, под изговором подршке студентским захтевима, поступали на штету академског живота и будућности самих студената.
„Пад Универзитета у Београду за сто места“ зато је много више од статистичког податка. Он представља последицу периода у којем је наставно-научни процес био озбиљно нарушен.
Посебну политичку тежину овом случају даје чињеница да је питање универзитета током блокада постало једно од централних места политичког сукоба у Србији. Уместо да академске институције буду простор за образовање, истраживање и слободну размену идеја, власт је више пута упозоравала да се универзитети користе и за политичко деловање.
Нови пласман на Шангајској листи сада је отворио питање ко ће преузети одговорност за пад са позиција које је Универзитет у Београду годинама заузимао.
Истовремено, сам пласман у групу од 501. до 600. места не значи да је Универзитет престао да буде једна од најзначајнијих високошколских установа у Србији. Међутим, чињеница да је после четири године у првих 500 сада испао из тог друштва представља сигнал који се не може занемарити.
Станковић зато поручује да се из овог резултата мора извући озбиљна поука: академске институције морају да се врате својој основној улози – образовању, науци и стварању услова да млади људи у Србији добију квалитетно знање и перспективу.
За државу је питање универзитета много више од дневне политике. Реч је о институцијама које треба да буду темељ развоја Србије, а сваки пад њиховог угледа на међународним листама захтева озбиљну анализу.
Сада је на руководству Универзитета и факултета да покажу да ли су спремни да преузму одговорност и врате академски живот у први план. Политичке поделе, блокаде и сукоби не могу бити замена за оно због чега универзитет постоји – знање, науку, рад и образовање младих.
Порука министра је зато јасна: ако је цена политизације академског простора пад угледа једног од најважнијих универзитета у Србији, онда је време да се приоритети промене и да се универзитет врати ономе што му је основна мисија.
