Veštačka azotna đubriva imaju važnu ulogu u savremenoj poljoprivredi, ali njihova prekomerna upotreba može ostaviti ozbiljne posledice po zemljište, vodu, vazduh i zdravlje ljudi. Na ovaj problem ukazao je japanski naučnik Kentaro Hajaši, ističući potrebu za racionalnijim korišćenjem azota u proizvodnji hrane.
Industrijska proizvodnja amonijaka, razvijena početkom 20. veka, omogućila je masovnu proizvodnju mineralnih đubriva i značajno povećala poljoprivredne prinose. Ipak, intenzivna primena ovih preparata dovela je do poremećaja prirodnog kruženja azota.
Prema objašnjenju japanskog naučnika, biljke iskoriste približno polovinu azota koji se unese đubrenjem, dok ostatak može da završi u vodotocima, zemljištu i atmosferi.
Posledice se ogledaju u zagađenju podzemnih i površinskih voda, pojavi štetnih algi u vodenim ekosistemima, ali i pogoršanju kvaliteta vazduha. Pojedina azotna jedinjenja doprinose i stvaranju gasova i čestica štetnih po zdravlje ljudi.
Rešenje nije u potpunom izbacivanju mineralnih đubriva, već u njihovoj pravilnoj i odmerenoj primeni. Stručnjaci ukazuju na značaj prilagođavanja količine đubriva potrebama konkretnih useva, analize zemljišta i primene održivih poljoprivrednih praksi.
Među merama koje mogu doprineti smanjenju zagađenja izdvajaju se kompostiranje, bolje iskorišćavanje organskog otpada i smanjenje bacanja hrane.
O problemu održivog upravljanja azotom razgovaraće se i na 10. Međunarodnoj konferenciji o azotu u japanskom gradu Kjotu, na kojoj će jedna od glavnih tema biti očuvanje životne sredine uz obezbeđivanje dovoljnih količina hrane za buduće generacije.
