Вештачка азотна ђубрива имају важну улогу у савременој пољопривреди, али њихова прекомерна употреба може оставити озбиљне последице по земљиште, воду, ваздух и здравље људи. На овај проблем указао је јапански научник Кентаро Хајаши, истичући потребу за рационалнијим коришћењем азота у производњи хране.
Индустријска производња амонијака, развијена почетком 20. века, омогућила је масовну производњу минералних ђубрива и значајно повећала пољопривредне приносе. Ипак, интензивна примена ових препарата довела је до поремећаја природног кружења азота.
Према објашњењу јапанског научника, биљке искористе приближно половину азота који се унесе ђубрењем, док остатак може да заврши у водотоцима, земљишту и атмосфери.
Последице се огледају у загађењу подземних и површинских вода, појави штетних алги у воденим екосистемима, али и погоршању квалитета ваздуха. Поједина азотна једињења доприносе и стварању гасова и честица штетних по здравље људи.
Решење није у потпуном избацивању минералних ђубрива, већ у њиховој правилној и одмереној примени. Стручњаци указују на значај прилагођавања количине ђубрива потребама конкретних усева, анализе земљишта и примене одрживих пољопривредних пракси.
Међу мерама које могу допринети смањењу загађења издвајају се компостирање, боље искоришћавање органског отпада и смањење бацања хране.
О проблему одрживог управљања азотом разговараће се и на 10. Међународној конференцији о азоту у јапанском граду Кјоту, на којој ће једна од главних тема бити очување животне средине уз обезбеђивање довољних количина хране за будуће генерације.
