Diplomatska scena Bliskog istoka liči na napetu geopolitičku dramu u kojoj sat neumitno kuca.
Iako katarski posrednici uzastopno lete na relaciji Doha–Teheran nosivši nacrte mirovnih predloga, visoki iranski zvaničnici javno su porazili optimiste izjavom za Rojters da su Vašington i Teheran „i dalje veoma udaljeni od bilo kakvog dogovora o okončanju rata”.
Teheran ne ostavlja prostora za dileme: „Preterane i maksimalističke zahteve SAD nećemo prihvatiti ni po koju cenu”.
Ključ zastoja leži u suštinskom neslaganju oko redosleda poteza i obima pregovora:
Zahtevi Vašingtona: Bela kuća insistira da se u pregovore odmah i bezuslovno uključi kompletan iranski nuklearni program, usložnjavajući uslove za bilo kakvo ublažavanje pritiska.
Uslovi Teherana: Iran traži hitno ukidanje pomorske blokade, deblokadu zamrznutih finansijskih sredstava i vraćanje dozvola za izvoz nafte pre nego što uopšte sedne za sto o nuklearnim kapacitetima.
Problem Ormuskog moreuza: Katarski plan predlaže da se prvo otvori ova strateška pomorska ruta uz delom ublažene sankcije, ali Iran odbija parcijalna rešenja bez crno na belo garancija.
U diplomatskim krugovima sve glasnije se spekuliše da bi, nakon završetka američkih izbora na sredini mandata (Midterms), mogao uslediti novi talas vojnih udara ukoliko diplomatija ne da rezultate.
Katarski posrednici ulažu svu diplomatsku težinu kako bi sprečili da trenutno zatišje preraste u novi, još destruktivniji sukob.
Globalne analitičke platforme i društvene mreže preplavljene su reakcijama:
Pesimizam među vojnim stručnjacima: Mnogi smatraju da je reč o „kupovini vremena” sa obe strane. Tvrde da Vašington koristi pregovore kako bi smirio tržište nafte dok traju izbori, dok Teheran testira dokle američka administracija spremna da ide u popuštanju.
Briga građana i tržišta: Posebnu paniku među običnim ljudima i investitorima izaziva neodređenost oko Ormuskog moreuza. Propuštanje tankera i brodske rute su pitanje od kog direktno zavisi cena goriva i inflacija širom sveta.
Glas diplomatije: „Mir se ne gradi ultimatumima”, ovo je najčešći komentar istraživača sa Bliskog istoka, koji ističu da sve dok obe strane pregovore posmatraju kroz prizmu uceniteljskog kapitala, Kataru ostaje gotovo nemoguć zadatak da premosti ovako duboki jaz.
