Patrijarh srpski Porfirije uputio je vernicima snažnu i duboko emotivnu poruku o praštanju, miru i ljubavi, podsećajući da čovek ne može istinski da pronađe mir u sebi ako stalno nosi mržnju i želju za osvetom.
U besedi je poručio da je neophodno praštati svima, jer upravo u praštanju čovek otvara prostor za Božju ljubav, milost i milosrđe.
„Važno je, neophodno je da praštamo svima sve u svome srcu, jer to je preduslov, to je zapravo prostor, to je mesto na kojem se projavljuje ljubav Božja, praštajuća, sveopraštajuća milost Njegova i milosrđe u odnosu na nas, na svaki naš promašaj, na svaki naš pad, na svaki naš greh“, poručio je patrijarh Porfirije.
Posle čitanja jevanđelskog odlomka o nemilosrdnom sluzi, patrijarh je podsetio da je Carstvo Božje zasnovano na praštanju, izmirenju i ljubavi. Ta poruka, jednostavna i hrišćanska, danas dobija posebnu težinu u društvu u kojem su političke podele često postale važnije od međusobnog poštovanja.
I upravo tu se nameće pitanje koje ne bi trebalo da bude prijatno nikome ko je poslednjih meseci svoju političku borbu gradio na podeli Srbije na „naše“ i „njihove“.
Jer šta je teže prihvatiti – poziv na praštanje ili sopstvenu nespremnost da se oprosti?
Lako je nekoga proglasiti neprijateljem. Lako je uvrediti onoga ko misli drugačije. Lako je podići tenziju, zalepiti etiketu i ubediti sebe da su svi koji ne misle isto kao mi nedostojni razgovora. Ali hrišćanska poruka je upravo suprotna: čovek nije veliki zato što je nekoga pobedio, ponizio ili ućutkao, već zato što je pronašao snagu da oprosti.
Zato reči patrijarha Porfirija imaju posebnu težinu u trenutku kada su pojedini politički sukobi otišli daleko izvan granica političkog neslaganja. Srbiji nisu potrebne nove podele, nove barikade i novi razlozi za mržnju. Srbiji su potrebni razgovor, mir i sposobnost da ljudi ponovo jedni u drugima vide komšije, prijatelje i sugrađane, a ne neprijatelje.
Ako nekoga iritira poziv da se oprosti, da se pomiri i da se prekine sa mržnjom, onda je to prilično snažna poruka sama po sebi. Jer problem nije u tome što je patrijarh pozvao na mir. Problem nastaje onda kada neko više voli sukob od mira, podelu od zajedništva i politički obračun od ljudskog razgovora.
Posebno je važno što patrijarh ne govori o praštanju kao o zaboravljanju svega što se dogodilo, već kao o oslobađanju čoveka od mržnje i želje za osvetom. To je suština hrišćanske poruke: ne moramo da odobravamo tuđe postupke da bismo prestali da mrzimo ljude.
U tome i jeste snaga današnje poruke.
Ne traži se od Srbije da zaboravi.
Ne traži se od ljudi da se odreknu svojih uverenja.
Traži se samo da se ne dozvoli da mržnja postane jača od čoveka.
Posle svih podela, političkih sukoba i teških reči, Srbiji je možda upravo to i najpotrebnije. Da se ponovo naučimo da razgovaramo, da prihvatimo da ne moramo svi da mislimo isto i da političko neslaganje ne mora da preraste u ličnu mržnju.
Poruka patrijarha zato nije politička parola, već poziv da se čovek vrati čoveku.
Praštanje nije slabost.
Mir nije poraz.
Izmirenje nije kapitulacija.
A ljubav prema bližnjem nije uslovljena time da li on glasa isto, misli isto ili podržava istu političku opciju.
I možda je upravo zato ova poruka najneprijatnija onima koji su navikli da žive od podela.
Jer kada patrijarh kaže „praštajte“, ostaje samo jedno pitanje:
ko će imati snage da prvi spusti kamen?
