Немачки адвокат и заговорник слободе говора Јоахим Штајнхефел оценио је у интервјуу за немачки портал „Tichys Einblick“ да Брисел кроз низ нових прописа покушава да ограничи утицај грађана на друштвеним мрежама и врати контролу над јавним мњењем у руке политичких и институционалних елита.
Европска унија последњих година убрзано доноси нове регулативе које се односе на друштвене мреже, дигиталне платформе и онлајн комуникацију, а све више критичара упозорава да се под изговором заштите демократије и борбе против дезинформација у пракси уводи све шира контрола јавног простора и слободе говора.
Немачки адвокат и заговорник слободе говора Јоахим Штајнхефел оценио је у интервјуу за немачки портал „Tichys Einblick“ да Брисел кроз низ нових прописа покушава да ограничи утицај грађана на друштвеним мрежама и врати контролу над јавним мњењем у руке политичких и институционалних елита.
Према његовим речима, европске институције последњих година све више користе механизме као што су Закон о дигиталним услугама (DSA), правила о политичком оглашавању, мере против такозваних дезинформација и предлоге за појачани надзор комуникација како би контролисале садржај који се шири интернетом.
Штајнхефел упозорава да се ствара систем у којем о томе шта је прихватљиво у јавном простору све мање одлучују грађани, а све више бирократске структуре, велике технолошке платформе и организације које немају директан демократски легитимитет.
Критичари оваквог приступа сматрају да су управо друштвене мреже последњих година омогућиле обичним људима да заобиђу традиционалне медијске центре моћи и директно утичу на јавне расправе и политичке процесе.
Као примери често се наводе Брегзит, јачање десних и суверенистичких покрета у Европи, као и политички успон Хавијера Милеја у Аргентини, где су друштвене мреже одиграле кључну улогу у комуникацији са бирачима.
Према оцени критичара, европске институције сада настоје да поврате контролу над дигиталним простором кроз новчане казне, притиске на платформе, ограничење видљивости појединих садржаја и све строжа правила модерације.
Посебно спорним сматра се такозвано алгоритамско „утишавање“ појединих ставова и налога, где формално не долази до забране, али се њихов домет и видљивост драстично смањују.
Критичари упозоравају да би Европа, уколико настави овим путем, могла да дође у ситуацију да се под паролом заштите демократије постепено сузи простор за слободну јавну расправу и различита мишљења.
Истичу да слобода говора није само техничко питање модерације садржаја, већ темељ демократског друштва и право грађана да слободно износе ставове, критикују власт и учествују у јавним дебатама.
Уместо да се, како наводе, проблеми попут миграционе кризе, економских изазова и пада животног стандарда решавају политичким одговорима, све чешће се пажња усмерава на контролу начина на који грађани о тим темама говоре на интернету.
Због тога све више аналитичара упозорава да би борба против дезинформација могла постати опасан механизам за ограничавање слободе изражавања, уколико се јасно не поставе границе између заштите јавног простора и цензуре.
