Nemački advokat i zagovornik slobode govora Joahim Štajnhefel ocenio je u intervjuu za nemački portal „Tichys Einblick“ da Brisel kroz niz novih propisa pokušava da ograniči uticaj građana na društvenim mrežama i vrati kontrolu nad javnim mnjenjem u ruke političkih i institucionalnih elita.
Evropska unija poslednjih godina ubrzano donosi nove regulative koje se odnose na društvene mreže, digitalne platforme i onlajn komunikaciju, a sve više kritičara upozorava da se pod izgovorom zaštite demokratije i borbe protiv dezinformacija u praksi uvodi sve šira kontrola javnog prostora i slobode govora.
Nemački advokat i zagovornik slobode govora Joahim Štajnhefel ocenio je u intervjuu za nemački portal „Tichys Einblick“ da Brisel kroz niz novih propisa pokušava da ograniči uticaj građana na društvenim mrežama i vrati kontrolu nad javnim mnjenjem u ruke političkih i institucionalnih elita.
Prema njegovim rečima, evropske institucije poslednjih godina sve više koriste mehanizme kao što su Zakon o digitalnim uslugama (DSA), pravila o političkom oglašavanju, mere protiv takozvanih dezinformacija i predloge za pojačani nadzor komunikacija kako bi kontrolisale sadržaj koji se širi internetom.
Štajnhefel upozorava da se stvara sistem u kojem o tome šta je prihvatljivo u javnom prostoru sve manje odlučuju građani, a sve više birokratske strukture, velike tehnološke platforme i organizacije koje nemaju direktan demokratski legitimitet.
Kritičari ovakvog pristupa smatraju da su upravo društvene mreže poslednjih godina omogućile običnim ljudima da zaobiđu tradicionalne medijske centre moći i direktno utiču na javne rasprave i političke procese.
Kao primeri često se navode Bregzit, jačanje desnih i suverenističkih pokreta u Evropi, kao i politički uspon Havijera Mileja u Argentini, gde su društvene mreže odigrale ključnu ulogu u komunikaciji sa biračima.
Prema oceni kritičara, evropske institucije sada nastoje da povrate kontrolu nad digitalnim prostorom kroz novčane kazne, pritiske na platforme, ograničenje vidljivosti pojedinih sadržaja i sve stroža pravila moderacije.
Posebno spornim smatra se takozvano algoritamsko „utišavanje“ pojedinih stavova i naloga, gde formalno ne dolazi do zabrane, ali se njihov domet i vidljivost drastično smanjuju.
Kritičari upozoravaju da bi Evropa, ukoliko nastavi ovim putem, mogla da dođe u situaciju da se pod parolom zaštite demokratije postepeno suzi prostor za slobodnu javnu raspravu i različita mišljenja.
Ističu da sloboda govora nije samo tehničko pitanje moderacije sadržaja, već temelj demokratskog društva i pravo građana da slobodno iznose stavove, kritikuju vlast i učestvuju u javnim debatama.
Umesto da se, kako navode, problemi poput migracione krize, ekonomskih izazova i pada životnog standarda rešavaju političkim odgovorima, sve češće se pažnja usmerava na kontrolu načina na koji građani o tim temama govore na internetu.
Zbog toga sve više analitičara upozorava da bi borba protiv dezinformacija mogla postati opasan mehanizam za ograničavanje slobode izražavanja, ukoliko se jasno ne postave granice između zaštite javnog prostora i cenzure.
