Duže neprekidno sedenje ili ležanje tokom dana moglo bi da bude povezano sa povećanim rizikom od smrtnog ishoda usled raka, pokazuju rezultati novog istraživanja koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Glazgovu. Studija je obuhvatila više od 91.000 ispitanika čije su navike praćene tokom prosečno 12 godina.
Istraživači su utvrdili da neprekidna neaktivnost u trajanju dužem od 30 minuta može biti povezana sa većim rizikom, a da se sa svakim dodatnim satom takvog sedenja ili ležanja rizik od smrtnosti usled raka povećava za oko 10 odsto. Ipak, autori naglašavaju da je reč o opservacionoj studiji koja pokazuje povezanost, ali ne dokazuje da je sedenje direktan uzrok.
Dobra vest je da se rizik može smanjiti uvođenjem kratkih perioda kretanja tokom dana. Naučnici navode da čak i lagane aktivnosti, poput kratke šetnje, obavljanja kućnih poslova ili ustajanja sa stolice na svakih pola sata, mogu imati pozitivan efekat. Prema rezultatima, zamena jednog sata sedenja laganom fizičkom aktivnošću povezana je sa 12 odsto manjim rizikom od smrtnosti usled raka.
Autori ističu da nalazi ukazuju na značaj čestog prekidanja perioda neaktivnosti, a ne samo na ukupno vreme provedeno u sedećem položaju. Prema njihovim rečima, i manje promene svakodnevnih navika mogu doprineti očuvanju zdravlja, dok su za konačne preporuke potrebna dodatna klinička istraživanja.
