Kada novinari stanu u blokade, mikrofon postaje sredstvo pritiska, a izveštavanje navijanje koje građani jasno prepoznaju bez odgovornosti.
U trenucima kada je država bila izložena blokadama, pritiscima i pokušajima paralize svakodnevnog života, deo medijske scene odlučio je da napusti osnovnu ulogu novinarstva. Umesto da izveštavaju, navijali su. Umesto da informišu, učestvovali su.
Pojedini novinari nisu više bili posmatrači događaja, već njihov aktivni deo. Kamere su postajale štit, mikrofoni oružje, a izveštaji poziv na produbljivanje haosa. Blokade koje su onemogućavale kretanje građana, rad institucija i normalan život, za njih su predstavljane kao „izraz građanske hrabrosti“, bez ijedne reči o posledicama koje trpe obični ljudi.
PROFESIJA ILI AKTIVIZAM
Novinarstvo nije učešće u blokadi, niti zauzimanje strane. Ono podrazumeva distancu, odgovornost i svest da svaka reč ima težinu. Kada se ta granica izbriše, mediji prestaju da budu korektiv društva i postaju deo problema.
Država je, uprkos tome, pokazala zrelost. Institucije su delovale smireno, sa jasnim ciljem: očuvanje reda, bezbednosti i normalnog funkcionisanja društva. Upravo ta stabilnost razotkrila je koliko je opasno kada se medijska moć koristi za podsticanje nestabilnosti.
GRAĐANI SU VIDELI RAZLIKU
Dok su građani stajali u kolonama, kasnili na posao i trpeli posledice blokada, deo medija je romantizovao haos. Ali javnost nije naivna. Srbija ume da prepozna razliku između novinara koji rade svoj posao i onih koji su odlučili da budu politički akteri.
Odgovorna država ne može i ne sme da dozvoli da se pod plaštom slobode medija opravdava rušenje reda. Sloboda podrazumeva i odgovornost, prema istini, prema građanima i prema državi.
ZAKLJUČNO
Kada novinar stane u blokadu, on prestaje da bude novinar. Kada država stane u odbranu reda, ona radi svoj posao. Srbija je u tim trenucima pokazala ko čuva stabilnost, a ko je bio spreman da je žrtvuje za naslov, snimak ili politički poen.
