Dok ljudi svakodnevno dele fotografije na društvenim mrežama, stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju da običan selfi više nije samo uspomena, već potencijalni izvor biometrijskih podataka koji mogu biti zloupotrebljeni.
Najnovija istraživanja pokazuju da napredni AI sistemi, uz pomoć alata za poboljšanje rezolucije i analizu slike, mogu da rekonstruišu otiske prstiju sa fotografija visokog kvaliteta, čak i kada su snimljene sa udaljenosti veće od jednog metra.
Posebno su rizične fotografije na kojima ljudi pokazuju šake ili poznati znak mira, jer vrhovi prstiju na takvim slikama često ostaju dovoljno jasni da algoritmi mogu da izdvoje karakteristične linije kože.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovakva tehnologija mogla ozbiljno da ugrozi sisteme koji se oslanjaju na biometrijsku identifikaciju, poput otključavanja telefona, pristupa bankarskim aplikacijama i zaštite osetljivih naloga.
Za razliku od lozinki koje se mogu brzo promeniti, biometrijski podaci ostaju trajni. Ukoliko neko kompromituje otisak prsta, taj podatak praktično ostaje izložen zauvek.
Međutim, još veću zabrinutost izazvala su naučna istraživanja koja dovode u pitanje jednu od najstarijih pretpostavki moderne forenzike – da je svaki otisak prsta potpuno jedinstven.
Istraživači sa Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Bafalu objavili su 2024. godine studiju u naučnom časopisu „Science Advances“, u kojoj su AI modeli analizirali više od 60.000 otisaka prstiju i otkrili strukturne sličnosti koje klasične metode i ljudsko oko nisu mogli da uoče.
Prema rezultatima istraživanja, algoritmi dubokog učenja bili su u stanju da prepoznaju obrasce koji povezuju različite prste iste osobe, ali i određene sličnosti među različitim ljudima, što otvara brojna pitanja o pouzdanosti biometrijskih sistema.
To ne znači da su otisci prstiju beskorisni u forenzici, ali pokazuje da nijedan sistem identifikacije nije apsolutno nepogrešiv, posebno u eri kada veštačka inteligencija otkriva detalje koje tradicionalne metode nisu mogle da primete.
Sajber stručnjaci sve češće upozoravaju da se svet ubrzano kreće ka periodu u kojem će biometrija biti jednako izložena napadima kao što su danas izložene lozinke i digitalni nalozi.
Istovremeno, veštačka inteligencija ima dvostruku ulogu – dok jedni algoritmi pomažu u otkrivanju prevara, analizi tragova i borbi protiv kriminala, drugi omogućavaju rekonstrukciju biometrijskih podataka i razvoj novih metoda digitalnog upada.
Upravo zato sve veći broj eksperata smatra da će budućnost bezbednosti zavisiti od kombinacije više različitih metoda zaštite, a ne samo od jednog biometrijskog parametra.
Ono što je decenijama važilo kao gotovo nepobitna istina – da je otisak prsta neponovljiv i potpuno siguran – danas ulazi u fazu ozbiljnog preispitivanja. U svetu veštačke inteligencije, čak i najstabilniji temelji moderne bezbednosti više nisu nedodirljivi.
