Generacija koja je odrasla uz pametne telefone, društvene mreže i neprekidnu komunikaciju danas se sve češće opisuje kao najusamljenija generacija modernog doba.
Prema istraživanjima sprovedenim u Sjedinjenim Američkim Državama, čak 67 odsto pripadnika Generacije Z navodi da se često ili stalno oseća usamljeno, iako nikada ranije mladi nisu bili toliko digitalno povezani.
Na prvi pogled deluje paradoksalno da generacija koja svakodnevno komunicira putem poruka, video-poziva i društvenih mreža ima sve izraženiji osećaj izolacije. Ipak, stručnjaci upozoravaju da virtuelna povezanost sve češće zamenjuje stvarne odnose, duboke razgovore i iskrenu bliskost među ljudima.
Umesto pravih prijateljstava i odnosa zasnovanih na poverenju, sve više dominiraju kratke poruke, reakcije, površna komunikacija i život kroz ekrane. Mladi imaju stotine kontakata na mrežama, ali sve manje ljudi sa kojima mogu istinski da razgovaraju i podele probleme.
Sociolozi i psiholozi kao jedan od glavnih razloga navode zamor od virtuelnog sveta. Neprestano poređenje sa drugima, praćenje tuđih života i idealizovanih slika uspeha stvaraju kod mladih osećaj nezadovoljstva, nesigurnosti i praznine.
Posebno zabrinjava činjenica da se usamljenost više ne vezuje samo za fizičku distancu. Mnogi mladi navode da se osećaju usamljeno čak i kada su okruženi ljudima — u školi, na fakultetu, u društvu ili unutar porodice. To pokazuje da problem nije u nedostatku kontakata, već u nedostatku istinske povezanosti i razumevanja.
Stručnjaci upozoravaju da digitalne platforme često stvaraju iluziju bliskosti, dok se stvarni odnosi postepeno potiskuju. Nekada su prijateljstva i porodične veze opstajale kroz razgovore, konflikte, pomirenje i vreme provedeno zajedno, dok danas sve više odnosa ostaje na površnom nivou.
U eri najveće tehnološke povezanosti u istoriji čovečanstva, sve je vidljiviji paradoks savremenog doba — što je više virtuelnih veza, to je manje stvarne bliskosti među ljudima.
