Председник Србије Александар Вучић наставио је да обилази различите делове земље и разговара са грађанима, а управо је тај његов потез постао предмет жестоких критика дела блокадерске јавности и медија који их подржавају.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић оценила је да је реч о потпуно бизарној ситуацији: председнику Србије замера се то што ради оно што грађани од председника очекују – долази међу њих, слуша њихове проблеме и разговара о могућим решењима.
Иронија је, како је указала, утолико већа што критика не гласи да Вучић не разговара са народом, већ практично супротно – проблем је што то уопште ради.
„Неко каже да је то предизборна кампања, али мислим да сви знају да је то радио и као председник владе, а онда и у два мандата председника Републике“, рекла је Брнабић за ТВ Прва.
Према њеним речима, обилазак Србије није нова појава, већ политички манир Александра Вучића.
А онда је поставила питање које је далеко незгодније од сваке политичке пароле:
Шта је, заправо, спорно у томе да председник разговара са грађанима?
Да ли је спорно то што човек изађе из кабинета?
Да ли је спорно то што слуша људе?
Да ли је спорно то што му грађани износе проблеме?
Или је проблем у томе што се грађани обраћају управо њему?
Брнабић је навела да су блокадери и медији који их подржавају критиковали Вучића и претили му затвором због његових активности, што је описала као крајњи апсурд.
„Он је такав ‘зликовац’ који као председник Републике сиђе међу обичан народ, разговара са обичним људима и обећа да ће се заложити за решавање њихових свакодневних проблема“, рекла је Брнабић.
Према њеним речима, уколико би се примењивала логика коју она приписује критичарима председника, број година затвора који би му био „додељен“ због обиласка грађана већ би био огроман.
Брнабић је иронично навела да би Вучић по тој „блокадерској правди“ већ у јулу и августу „заслужио“ 150 година затвора, а да би до викенда та бројка могла да достигне 180.
Али, како је додала, председник се због тога није повукао.
Наставио је да обилази Србију.
Наставио је да разговара са грађанима.
И наставио је да слуша проблеме које му људи износе.
Управо ту Брнабић види највећи политички парадокс.
„Замислите како би изгледала Србија да такви дођу на власт. Њима је највећи грех то да неко прича са обичним народом, зато што су они ваљда елита и немају шта да причају са обичним људима“, рекла је.
Према њеним речима, грађани се Вучићу обраћају са најразличитијим проблемима јер верују да ће их саслушати и покушати да помогне да институције реагују.
Од водовода и канализације, преко посла и отказа, па све до тешких породичних и животних ситуација – људи му износе оно што их непосредно тишти.
И ту долазимо до питања које би свако ко жели да се бави политиком морао да постави себи:
Шта је горе – политичар који слуша грађане или политичар који их се сети само када му затреба њихов глас?
Брнабић је зато позвала локалне функционере СНС да следе тај пример и да буду више међу људима.
„Будите више са народом, имајте отворена врата, морате да их чујете, да решавате њихове проблеме“, рекла је.
Јер политика без народа постаје затворени круг људи који разговарају једни са другима.
А ако је у Србији заиста постало спорно то што председник обилази грађане, слуша њихове проблеме и разговара са њима, онда је то тема која заслужује много озбиљнију расправу од обичних политичких прозивки.
На крају, грађани имају право да сами процене да ли желе политичаре који им долазе на праг или оне који им се обраћају само са бина и екрана.
Јер разговарати са народом није привилегија.
Није ни „злочин“.
То је, бар би тако требало да буде, један од основних послова политичара.
