На данашњи дан 1945. године, последњи преживели логораши Јасеновца покренули су очајнички пробој у покушају да избегну сигурну смрт и спасу голе животе.
Сваког априла сећање на пробој из логора Јасеновац подсећа на један од најстрашнијих догађаја Другог светског рата на овим просторима. Овај логор, који је функционисао као сабирни, радни, кажњенички и заробљенички центар, остао је упамћен по систематском уништавању људи и неслућеној бруталности. Последњи дани његовог постојања били су обележени покушајем усташке управе да затре све трагове злочина и ликвидира преостале заточенике.
У таквим околностима, када је постало јасно да их чека неизбежна смрт, око 600 од укупно 1.073 преостала логораша одлучило се на пробој 22. априла 1945. године. Били су то заточеници углавном из дела логора познатог као Циглана, али и из Коžаре. План је био ризичан и готово без изгледа на успех, али је представљао једину могућност за спас.
На знак „Напред, другови!“ који је дао Анте Бакотић, започео је јуриш на излазе из логора. Ослабљени, болесни и исцрпљени људи кренули су ка слободи под кишом метака, прелазећи простор од око 150 метара до капије. Изненађење је делимично помогло, јер се део страже склонио од лошег времена, али је одмазда била сурова.
Од оних који су кренули у пробој, преживело је највише 117. Многи су страдали током бекства, у реци Сави или су их стигле потерне јединице. Они који нису имали снаге да покушају бекство, њих око 470, убијени су без изузетка.
Истог дана, у вечерњим часовима, и заточеници из дела логора Коžара покушали су независан пробој. Од њих 147 који су кренули, преживело је свега 11. Наредног дана, усташка управа је напустила логор, након што је уништила документацију и објекте у покушају да сакрије размере злочина.
Јасеновац је постојао од августа 1941. до априла 1945. године, укупно 1.337 дана. У његовом саставу били су и посебни логори, укључујући Стару Градишку, као и логори за децу у Сиску, Јастребарском и Горњој Ријеци. Страдања су обухватала Србе, Јевреје, Роме, али и све друге које је режим сматрао непожељнима.
Број жртава до данас није коначно утврђен и предмет је различитих процена. Оно што остаје несумњиво јесте да је Јасеновац био место масовног страдања, симбол људске суровости, али и сведочанство о последњем чину отпора оних који су, упркос свему, покушали да се изборе за слободу.
