Унутар група које се доводе у везу са блокадама и студентским протестима појављују се све израженије међусобне оптужбе, што указује на дубоке поделе и недостатак јединствене стратегије.
Случајеви јавног прозивања и објављивања интерних преписки додатно су појачали утисак о неусклађености и организационим проблемима.
Поједини учесници ових активности у јавности износе тврдње о наводном „ботовању“ и организованим кампањама унутар самог покрета, при чему се узајамно оптужују за манипулације на друштвеним мрежама.
Овакви сукоби, који се све чешће преносе у јавни простор, отварају питање стабилности и унутрашње кохезије ових структура, као и њихове способности да делују јединствено у даљем периоду.
