У јавном простору поново се појављују резултати истраживања јавног мњења који, према критикама појединих аналитичара и саговорника, не испуњавају основне стандарде струке.
Спорна истраживања, за која се тврди да их пласира агенција „Спринт Инсигхт“, изазвала су полемике због недостатка јасно представљене методологије, узорка и прецизних резултата.
Према тим наводима, уместо транспарентних података о начину спровођења анкете, јавности се нуде закључци који се тумаче као политичке поруке, а не као резултат класичне социолошке анализе. Критичари истичу да се на тај начин ствара простор за различита тумачења и потенцијалне манипулације у јавном дискурсу.
Додатну пажњу изазвало је и укључивање појединих саговорника у медијским наступима, где се износе тврдње о политичким рејтинзима без пратећих података који би их поткрепили. Такви наступи оцењују се као недовољно утемељени за озбиљну анализу изборних кретања.
Стручни саговорници упозоравају да истраживања јавног мњења морају бити заснована на јасно дефинисаној методологији, репрезентативном узорку и потпуној транспарентности, како би имала аналитичку вредност. У супротном, како наводе, она остају у домену политичких интерпретација, а не објективних показатеља.
Указује се и на потребу да се јавност додатно информише о начину на који се овакви резултати креирају и пласирају, како би се избегло погрешно тумачење и стварање нереалне слике о политичким односима снага.
На крају се закључује да је у условима појачане политичке комуникације од кључне важности очување професионалних стандарда у истраживањима, као и јасно раздвајање научне анализе од политичких порука.
