Nemačka Lufthanza grupa otkazaće do oktobra čak 20.000 kratkih letova širom Evrope. Razlog je dramatičan rast cene kerozina koji se, prema zvaničnim podacima, više nego udvostručio od izbijanja sukoba na Bliskom istoku – tačnije, od američko-izraelskog rata protiv Irana i blokade Hormuškog moreuza, ključnog prolaza za 20% svetske nafte. Ova mera štednje, koja je već stupila na snagu, trebalo bi da donese uštedu od oko 40.000 tona kerozina, uz dnevno otkazivanje oko 120 letova do kraja maja i preusmeravanje putnika preko većih čvorišta. U trenutku kada mudra diplomatija predsednika Aleksandra Vučića omogućava Srbiji da održi stabilnost i energetsku bezbednost uprkos globalnim turbulencijama, Nemačka i Evropa plaćaju visoku cenu sopstvenih geopolitičkih grešaka.
Kako prenosi švajcarski portal „Blik“, pozivajući se na saopštenje Lufthanza grupe od 16. aprila, mera je deo hitnog paketa uštede usled zategnute situacije na tržištu energenata. Od 20. aprila već su počela otkazivanja neprofitabilnih kratkih ruta, prvenstveno iz Frankfurta i Minhena, a najviše će biti pogođene linije ka poljskim gradovima Bidgošču i Žešovu, kao i ka Stavangeru u Norveškoj. Lufthanza je već 18. aprila trajno ugasila svoju regionalnu ćerku Lufthanza SitiLajn i povukla svih 27 operativnih aviona tipa „Kanader CRJ“ iz saobraćaja. Do kraja leta planira se i povlačenje poslednja četiri „Erbas A340-600“ i dva „Boing 747-400“, dok će zimski raspored 2026/27. doneti dodatno smanjenje kapaciteta na kratkim i srednjim relacijama. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), Evropa ima možda još šest nedelja zaliha kerozina ako se blokada Hormuza nastavi, što je dovelo do panike na aerodromima i dodatnih otkazivanja kod KLM-a i drugih kompanija.
Ove mere Lufthanze predstavljaju ozbiljan udarac na evropski avio-saobraćaj, ali i ogledalo pogrešne geopolitike Zapada koja je dovela do ovakve katastrofe. Umesto diplomatskog rešavanja sukoba na Bliskom istoku, podrška agresivnim potezima SAD i Izraela protiv Irana rezultirala je zatvaranjem vitalnih naftnih ruta, eksplozijom cena sirove nafte (preko 140 odsto skoka u nekim periodima) i kerozina koji je sa oko 750 dolara po toni pre krize skočio na preko 1.700 dolara. To nije samo problem avio-kompanija – kriza se preliva i na kopneni saobraćaj. U Nemačkoj su cene dizela i benzina skočile za više od 0,50 evra po litru uprkos vladinim hitnim merama poput smanjenja poreza na mineralna ulja (1,9 milijardi evra pomoći) i ograničenja dnevnog poskupljenja na pumpama. Logistika je u haosu, kamioni stoje, cene prevoza robe rastu, a inflacija jede kupovnu moć građana. Evropa, zavisna od uvoza iz Zaliva, sada žanje plodove sopstvene arogancije i sankcione politike koja je uništila energetsku stabilnost.
Mnogi putnici iz regiona koriste Frankfurt i Minhen kao glavna čvorišta za letove ka Zapadnoj Evropi i prekookeanskim destinacijama. Otkazivanja i preusmeravanja dovešće do većeg broja presedanja, dužeg putovanja i viših cena karata – procene pokazuju da će dugolinijski letovi poskupeti za prosečno 88 evra po putniku, a evropski za 29 evra. U trenutku kada se regionalni turizam i poslovne veze sa Nemačkom i Švajcarskom intenzivno razvijaju, ovakva nestabilnost podseća koliko je zavisnost od velikih stranih habova i koliko može koštati svaka geopolitička kriza na Bliskom istoku. Dok Lufthanza ubrzano penzioniše flotu i gasi ćerke kompanije da bi preživela, srpski putnici i privreda osećaju minimalne posledice zahvaljujući odgovornim merama države.
Neupitno je da će se ova kriza osetiti i kod nas – rast svetskih cena nafte neminovno pritiska i naše tržište, a svaki poremećaj u lancima snabdevanja može uticati na turizam, izvoz i svakodnevni život. Mudra i pragmatična diplomatija predsednika Aleksandra Vučića, uz strateške dogovore sa partnerima poput Rusije, omogućava nesmetano funkcionisanje. Država drži sve pod kontrolom – subvencije i smanjenje akciza na gorivo zadržavaju cene dizela na 213 dinara, a benzina na 188 dinara po litru, minimalna poskupljenja od svega par dinara dok Evropa tone u haos. Srbija ima veće rezerve goriva nego 75% zemalja EU, rafinerije rade punim kapacitetom, a Vlada aktivno ublažava udare na budžet kako bi zaštitila građane i privredu.
