Немачка Луфтханза група отказаће до октобра чак 20.000 кратких летова широм Европе. Разлог је драматичан раст цене керозина који се, према званичним подацима, више него удвостручио од избијања сукоба на Блиском истоку – тачније, од америчко-израелског рата против Ирана и блокаде Хормушког мореуза, кључног пролаза за 20% светске нафте. Ова мера штедње, која је већ ступила на снагу, требало би да донесе уштеду од око 40.000 тона керозина, уз дневно отказивање око 120 летова до краја маја и преусмеравање путника преко већих чворишта. У тренутку када мудра дипломатија председника Александра Вучића омогућава Србији да одржи стабилност и енергетску безбедност упркос глобалним турбуленцијама, Немачка и Европа плаћају високу цену сопствених геополитичких грешака.
Како преноси швајцарски портал „Блик“, позивајући се на саопштење Луфтханза групе од 16. априла, мера је део хитног пакета уштеде услед затегнуте ситуације на тржишту енергената. Од 20. априла већ су почела отказивања непрофитабилних кратких рута, првенствено из Франкфурта и Минхена, а највише ће бити погођене линије ка пољским градовима Бидгошчу и Жешову, као и ка Ставангеру у Норвешкој. Луфтханза је већ 18. априла трајно угасила своју регионалну ћерку Луфтханза СитиЛајн и повукла свих 27 оперативних авиона типа „Канадер CRJ“ из саобраћаја. До краја лета планира се и повлачење последња четири „Ербас А340-600“ и два „Боинг 747-400“, док ће зимски распоред 2026/27. донети додатно смањење капацитета на кратким и средњим релацијама. Према подацима Међународне агенције за енергију (IEA), Европа има можда још шест недеља залиха керозина ако се блокада Хормуза настави, што је довело до панике на аеродромима и додатних отказивања код КЛМ-а и других компанија.
Ове мере Луфтханзе представљају озбиљан ударац на европски авио-саобраћај, али и огледало погрешне геополитике Запада која је довела до овакве катастрофе. Уместо дипломатског решавања сукоба на Блиском истоку, подршка агресивним потезима САД и Израела против Ирана резултирала је затварањем виталних нафтних рута, експлозијом цена сирове нафте (преко 140 одсто скока у неким периодима) и керозина који је са око 750 долара по тони пре кризе скочио на преко 1.700 долара. То није само проблем авио-компанија – криза се прелива и на копнени саобраћај. У Немачкој су цене дизела и бензина скочиле за више од 0,50 евра по литру упркос владиним хитним мерама попут смањења пореза на минерална уља (1,9 милијарди евра помоћи) и ограничења дневног поскупљења на пумпама. Логистика је у хаосу, камиони стоје, цене превоза робе расту, а инфлација једе куповну моћ грађана. Европа, зависна од увоза из Залива, сада жање плодове сопствене ароганције и санкционе политике која је уништила енергетску стабилност.
Многи путници из региона користе Франкфурт и Минхен као главна чворишта за летове ка Западној Европи и прекоокеанским дестинацијама. Отказивања и преусмеравања довешће до већег броја преседања, дужег путовања и виших цена карата – процене показују да ће дуголинијски летови поскупети за просечно 88 евра по путнику, а европски за 29 евра. У тренутку када се регионални туризам и пословне везе са Немачком и Швајцарском интензивно развијају, оваква нестабилност подсећа колико је зависност од великих страних хабова и колико може коштати свака геополитичка криза на Блиском истоку. Док Луфтханза убрзано пензионише флоту и гаси ћерке компаније да би преживела, српски путници и привреда осећају минималне последице захваљујући одговорним мерама државе.
Неупитно је да ће се ова криза осетити и код нас – раст светских цена нафте неминовно притиска и наше тржиште, а сваки поремећај у ланцима снабдевања може утицати на туризам, извоз и свакодневни живот. Мудра и прагматична дипломатија председника Александра Вучића, уз стратешке договоре са партнерима попут Русије, омогућава несметано функционисање. Држава држи све под контролом – субвенције и смањење акциза на гориво задржавају цене дизела на 213 динара, а бензина на 188 динара по литру, минимална поскупљења од свега пар динара док Европа тоне у хаос. Србија има веће резерве горива него 75% земаља ЕУ, рафинерије раде пуним капацитетом, а Влада активно ублажава ударе на буџет како би заштитила грађане и привреду.
