Добровољни пензијски фондови у Србији, присутни више од две деценије, достигли су имовину од скоро 67 милијарди динара уз просечан годишњи принос од 7,2 одсто.
Са око 320.000 чланова, они представљају дугорочну алтернативу штедњи, али је последњих пет година принос у паду и износи 4,2 одсто.
Снежана Ристановић из фонда Raiffeisen Future истиче да је за развој индустрије потребно модернизовати инвестициони оквир, омогућити већу диверзификацију, постепено увести и страна улагања, као и развијати домаће тржиште капитала. Она наглашава и значај финансијске писмености грађана, ефикаснијег укључивања послодаваца и јачања улоге институционалних инвеститора.
Нижи приноси последњих година последица су глобалних фактора – пандемије, инфлације и раста каматних стопа, који су највише погодили фондове са високим уделом државних обвезница. Регулаторни оквир, иако намењен стабилности и заштити чланова, ограничaва приступ корпоративним обвезницама, ETF-овима и страним инвестицијама, што сужава могућности диверзификације.
НБС указује да фондови тренутно не користе пуно доступне инвестиционе опције. На крају 2025. године, улагања у корпоративне обвезнице износила су 1,4 одсто имовине, у отворене инвестиционе фондове 0,8 одсто, а у иностранству 5,3 одсто. Централна банка истиче да је развој домаћег тржишта капитала кључан за економски развој и ефикасност монетарне политике, али и да се нови инвестициони инструменти увode постепено, уз очување сигурности и диверзификације.
У Србији делује седам добровољних пензијских фондова којима управљају четири друштва, а средства су одвојена од имовине управљача. Чланови стичу право на исплату пензије са 58 година, осим они који су фондови чланови пре 2011, који могу са 53 године. Добровољни пензијски фондови, наглашава НБС, имају дугорочни инвестициони хоризонт и конзервативан приступ, али уз могућност постепене модернизације портфеља ради боље заштите и већих дугорочних приноса.
