Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji, prisutni više od dve decenije, dostigli su imovinu od skoro 67 milijardi dinara uz prosečan godišnji prinos od 7,2 odsto.
Sa oko 320.000 članova, oni predstavljaju dugoročnu alternativu štednji, ali je poslednjih pet godina prinos u padu i iznosi 4,2 odsto.
Snežana Ristanović iz fonda Raiffeisen Future ističe da je za razvoj industrije potrebno modernizovati investicioni okvir, omogućiti veću diverzifikaciju, postepeno uvesti i strana ulaganja, kao i razvijati domaće tržište kapitala. Ona naglašava i značaj finansijske pismenosti građana, efikasnijeg uključivanja poslodavaca i jačanja uloge institucionalnih investitora.
Niži prinosi poslednjih godina posledica su globalnih faktora – pandemije, inflacije i rasta kamatnih stopa, koji su najviše pogodili fondove sa visokim udelom državnih obveznica. Regulatorni okvir, iako namenjen stabilnosti i zaštiti članova, ograničava pristup korporativnim obveznicama, ETF-ovima i stranim investicijama, što sužava mogućnosti diverzifikacije.
NBS ukazuje da fondovi trenutno ne koriste puno dostupne investicione opcije. Na kraju 2025. godine, ulaganja u korporativne obveznice iznosila su 1,4 odsto imovine, u otvorene investicione fondove 0,8 odsto, a u inostranstvu 5,3 odsto. Centralna banka ističe da je razvoj domaćeg tržišta kapitala ključan za ekonomski razvoj i efikasnost monetarne politike, ali i da se novi investicioni instrumenti uvode postepeno, uz očuvanje sigurnosti i diverzifikacije.
U Srbiji deluje sedam dobrovoljnih penzijskih fondova kojima upravljaju četiri društva, a sredstva su odvojena od imovine upravljača. Članovi stiču pravo na isplatu penzije sa 58 godina, osim oni koji su fondovi članovi pre 2011, koji mogu sa 53 godine. Dobrovoljni penzijski fondovi, naglašava NBS, imaju dugoročni investicioni horizont i konzervativan pristup, ali uz mogućnost postepene modernizacije portfelja radi bolje zaštite i većih dugoročnih prinosa.
