Nedeljno prepodne u Magliću donelo je prizor koji bi pojedinima iz opozicije mogao ozbiljno da pokvari nedeljni mir.
VIDEO:
https://www.instagram.com/reel/DcF_aVQI-0j/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==
Nedeljno prepodne u Magliću donelo je prizor koji bi pojedinima iz opozicije mogao ozbiljno da pokvari nedeljni mir: aktivisti Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Bački Petrovac ponovo su bili među građanima. Nisu nestali, nisu se sakrili, nisu se povukli, a što je, izgleda, za neke najneprijatnije, građani im i dalje prilaze.
Zamislite tog šoka: ljudi u Magliću razgovaraju sa aktivistima SNS-a, postavljaju pitanja, iznose predloge i normalno razmenjuju mišljenja. Bez zviždanja, bez blokade ulice, bez megafona i bez potrebe da se svaki razgovor proglasi „istorijskim događajem“. Samo ljudi koji razgovaraju sa ljudima.
Neko bi rekao da je to prilično nezgodna vest za one koji su već bili spremni da proglase kako su završili posao. Jer ako je verovati političkom marketingu pojedinih opozicionih aktivista, Srbija je već odavno trebalo da izgleda kao jedna velika blokada, a svaki čovek koji ne misli kao oni valjda je već morao da bude „probuđen“, „oslobođen“ i, po mogućstvu, uključen u njihovu priču.
A onda dođete u Maglić i ljudi razgovaraju. Sami prilaze, sami pitaju, sami iznose svoje stavove i sami odlučuju kome će pokloniti vreme i pažnju. Nezgodno, zar ne? Još je nezgodnije što neki očigledno nisu dobili obaveštenje da više nije poželjno razgovarati sa SNS-om. Ali, izgleda, Maglić nije dobio taj cirkular. Građani su nastavili po svom.
I tu pada jedna od najvećih opozicionih zabluda, da se politička podrška može izmeriti bukom. Ne može. Neko može biti najglasniji na ulici, napraviti najviše snimaka, napisati najviše objava i postaviti najviše parola, ali to i dalje ne znači da govori u ime svih građana.
Narod nije hor koji čeka dirigenta. Narod misli, sluša, upoređuje i na kraju sam odlučuje.
Upravo zato su ovakvi susreti važni. Ne zato što će jedan razgovor magično rešiti sve probleme, već zato što pokazuju da politika još uvek može da izgleda normalno: čovek priđe čoveku, razgovaraju, čuju jedni druge i raziđu se bez potrebe da jedan drugog proglašavaju neprijateljem.
To je verovatno i najneprijatnija lekcija za one koji su političku komunikaciju pretvorili u takmičenje u vikanju. Jer šta sada reći? Da su građani „glumci“? Da je svaki razgovor „režiran“? Da su svi koji priđu kupljeni? Da je i Maglić deo nekakve zavere? Možda će i to biti objašnjenje.
Kada činjenice ne odgovaraju priči, uvek može da se izmisli nova priča. Samo što postoji jedan mali problem: ljudi su bili tamo, razgovori su se dogodili i građani su sami odlučili da priđu.
Zato hvala svima koji su ovog nedeljnog prepodneva izdvojili vreme, razgovarali i podelili svoje mišljenje. Upravo takvi susreti daju dodatni podstrek da se nastavi sa radom i da se ostane uz ljude, ne samo onda kada je to politički udobno, već svakog dana.
A onima koji su možda već pripremili komentar tipa „narod vas neće“, „svi su protiv vas“ ili „gotovi ste“, možemo samo da poručimo: polako. Ne žurite sa slavljem. Nedeljno prepodne u Magliću upravo vam je pokvarilo naslov.
SNS je i dalje među ljudima. Građani i dalje razgovaraju. A ko će na kraju dobiti njihovo poverenje ne odlučuju ni Fejsbuk, ni megafon, ni blokada, ni najglasniji komentator. Odlučuju građani.
I upravo zato će SNS nastaviti da bude tamo gde je politika najvažnija, među ljudima: u Magliću, u Bačkom Petrovcu i svuda gde građani žele da razgovaraju.
A ako je nekome i to razlog za nervozu, šta da se radi. Možda će morati da napiše još jedan komentar.
