Недељно преподне у Маглићу донело је призор који би појединима из опозиције могао озбиљно да поквари недељни мир.
ВИДЕО:
https://www.instagram.com/reel/DcF_aVQI-0j/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==
Недељно преподне у Маглићу донело је призор који би појединима из опозиције могао озбиљно да поквари недељни мир: активисти Општинског одбора Српске напредне странке Бачки Петровац поново су били међу грађанима. Нису нестали, нису се сакрили, нису се повукли, а што је, изгледа, за неке најнепријатније, грађани им и даље прилазе.
Замислите тог шока: људи у Маглићу разговарају са активистима СНС-а, постављају питања, износе предлоге и нормално размењују мишљења. Без звиждања, без блокаде улице, без мегафона и без потребе да се сваки разговор прогласи „историјским догађајем“. Само људи који разговарају са људима.
Неко би рекао да је то прилично незгодна вест за оне који су већ били спремни да прогласе како су завршили посао. Јер ако је веровати политичком маркетингу појединих опозиционих активиста, Србија је већ одавно требало да изгледа као једна велика блокада, а сваки човек који не мисли као они ваљда је већ морао да буде „пробуђен“, „ослобођен“ и, по могућству, укључен у њихову причу.
А онда дођете у Маглић и људи разговарају. Сами прилазе, сами питају, сами износе своје ставове и сами одлучују коме ће поклонити време и пажњу. Незгодно, зар не? Још је незгодније што неки очигледно нису добили обавештење да више није пожељно разговарати са СНС-ом. Али, изгледа, Маглић није добио тај циркулар. Грађани су наставили по свом.
И ту пада једна од највећих опозиционих заблуда, да се политичка подршка може измерити буком. Не може. Неко може бити најгласнији на улици, направити највише снимака, написати највише објава и поставити највише парола, али то и даље не значи да говори у име свих грађана.
Народ није хор који чека диригента. Народ мисли, слуша, упоређује и на крају сам одлучује.
Управо зато су овакви сусрети важни. Не зато што ће један разговор магично решити све проблеме, већ зато што показују да политика још увек може да изгледа нормално: човек приђе човеку, разговарају, чују једни друге и разиђу се без потребе да један другог проглашавају непријатељем.
То је вероватно и најнепријатнија лекција за оне који су политичку комуникацију претворили у такмичење у викању. Јер шта сада рећи? Да су грађани „глумци“? Да је сваки разговор „режиран“? Да су сви који приђу купљени? Да је и Маглић део некакве завере? Можда ће и то бити објашњење.
Када чињенице не одговарају причи, увек може да се измисли нова прича. Само што постоји један мали проблем: људи су били тамо, разговори су се догодили и грађани су сами одлучили да приђу.
Зато хвала свима који су овог недељног преподнева издвојили време, разговарали и поделили своје мишљење. Управо такви сусрети дају додатни подстрек да се настави са радом и да се остане уз људе, не само онда када је то политички удобно, већ сваког дана.
А онима који су можда већ припремили коментар типа „народ вас неће“, „сви су против вас“ или „готови сте“, можемо само да поручимо: полако. Не журите са слављем. Недељно преподне у Маглићу управо вам је покварило наслов.
СНС је и даље међу људима. Грађани и даље разговарају. А ко ће на крају добити њихово поверење не одлучују ни Фејсбук, ни мегафон, ни блокада, ни најгласнији коментатор. Одлучују грађани.
И управо зато ће СНС наставити да буде тамо где је политика најважнија, међу људима: у Маглићу, у Бачком Петровцу и свуда где грађани желе да разговарају.
А ако је некоме и то разлог за нервозу, шта да се ради. Можда ће морати да напише још један коментар.
