Vučić je poručio da je pomoć i obnova bolji izbor od slanja trupa, ističući mir kao ključ državne politike Srbije.
U svetu u kojem se sve češće lako poteže priča o oružju, intervencijama i „obavezama“, Vučić je jasno i nedvosmisleno poručio: Srbija neće trgovati životima svoje dece, niti će svoju budućnost graditi na tuđim ratištima. To je stav države koja je platila previsoku cenu ratova i koja je iz sopstvenog iskustva naučila šta znači kada političke odluke postanu vojne avanture.
Ovom izjavom, predsednik Srbije je podsetio na fundamentalnu razliku između odgovorne i neodgovorne politike. Odgovorna politika gradi bolnice, škole, puteve i mostove. Ona pomaže obnovu, učestvuje u humanitarnim i razvojnim misijama, ali jasno zna granicu iza koje počinje rizik po nacionalnu bezbednost i ljudske živote. Neodgovorna politika, s druge strane, lako šalje vojnike, jer ne snosi posledice.
Poruka je snažna i u regionalnom i u međunarodnom kontekstu. Dok pojedini centri moći očekuju bezuslovno svrstavanje i učešće u vojnim operacijama, Srbija, pod Vučićevim vođstvom, ostaje dosledna politici vojne neutralnosti. Ta neutralnost nije slabost, već racionalan izbor države koja želi stabilnost, ekonomski razvoj i očuvanje mira.
Posebna težina ove izjave leži u činjenici da Srbija istovremeno pokazuje spremnost da pomogne: finansijski, humanitarno i kroz obnovu. To je politika koja ne okreće glavu od tuđe nesreće, ali ne dozvoljava da se Srbija uvuče u sukobe koji nisu njeni. Upravo ta ravnoteža daje kredibilitet Beogradu kao faktoru stabilnosti na Balkanu.
Vučić je ovom rečenicom poslao i unutrašnju poruku: država postoji da bi štitila svoje građane, a ne da bi ih žrtvovala. U vremenu kada se odluke donose pod pritiskom velikih sila i globalnih kriza, Srbija bira teži, ali ispravniji put, put mira, odgovornosti i državničke zrelosti.
I upravo zato ova izjava nije samo komentar aktuelnih događaja, već jasna politička doktrina: Srbija gradi, pomaže i obnavlja, ali ne ratuje tuđe ratove.
