Globalni dug dostigao je rekordnih 348 biliona dolara na kraju 2025. godine, nakon što je u toku prethodne godine povećan za skoro 29 biliona dolara, što predstavlja najbrži godišnji rast od početka pandemije, saopštio je Institut za međunarodne finansije (IIF).
Ovaj rast duga uglavnom su pokrenule države, koje su odgovorne za više od 10 biliona dolara od ukupnog porasta, a najznačajniji doprinos imali su Sjedinjene Države, Kina i ekonomije evrozone.
Prema izveštaju IIF‑a, struktura globalnog duga se menja — dok dug domaćinstava i kompanija više ne raste toliko brzo, javni i državni dugovi nastavljaju da se povećavaju usled konstantnih fiskalnih deficita u najvećim ekonomijama sveta. Kako pokazuju podaci, ukupni dug javnog sektora iznosi oko 106,7 biliona dolara, dok je dug nefinansijskih korporacija dostigao 100,6 biliona dolara. U isto vreme, obaveze domaćinstava porasle su umereno na oko 64,6 biliona dolara.
Iako je ukupan globalni dug u odnosu na svetski bruto domaći proizvod (BDP) blago opao na oko 308%, pokazatelji za ekonomije u razvoju nastavljaju da pokazuju rast, pri čemu je odnos duga i BDP‑a u tim zemljama dostigao novi rekord od preko 235%.
Rast globalnog duga u velikoj meri povezan je sa fiskalnim merama vlada i politikom emisije obveznica, što otežava investitorima i analitičarima procenu da li će rastuće zaduživanje biti održivo na dugi rok bez većeg uticaja na ekonomsku stabilnost.
