Глобални дуг достигао је рекордних 348 билиона долара на крају 2025. године, након што је у току претходне године повећан за скоро 29 билиона долара, што представља најбржи годишњи раст од почетка пандемије, саопштио је Институт за међународне финансије (IIF).
Овај раст дуга углавном су покренуле државе, које су одговорне за више од 10 билиона долара од укупног пораста, а најзначајнији допринос имали су Сједињене Државе, Кина и економије еврозоне.
Према извештају IIF‑а, структура глобалног дуга се мења — док дуг домаћинстава и компанија више не расте толико брзо, јавни и државни дугови настављају да се повећавају услед константних фискалних дефицита у највећим економијама света. Како показују подаци, укупни дуг јавног сектора износи око 106,7 билиона долара, док је дуг нефинансијских корпорација достигао 100,6 билиона долара. У исто време, обавезе домаћинстава порасле су умерено на око 64,6 билиона долара.
Иако је укупан глобални дуг у односу на светски бруто домаћи производ (БДП) благо опао на око 308%, показатељи за економије у развоју настављају да показују раст, при чему је однос дуга и БДП‑а у тим земљама достигао нови рекорд од преко 235%.
Раст глобалног дуга у великој мери повезан је са фискалним мерама влада и политиком емисије обвезница, што отежава инвеститорима и аналитичарима процену да ли ће растуће задуживање бити одрживо на дуги рок без већег утицаја на економску стабилност.
