У Аустрији се подигао велики јавни и правни спор око стерилизације жена са инвалидитетом, након што су медији известили да је у неколико случајева одлуку о овом трајном медицинском захвату доносио неко други — најчешће чланови породице или старатељи — уместо саме жене, без јасног судског надзора и потпуног правног пристанка.
То је забринуло активисте за људска права и права особа са инвалидитетом.
Према европским и аустријским законима, свака стерилизација такве природе мора бити под строгим правним надзором, а само жена или, у случају да нема правну способност за одлучивање, одлуку треба да одобри суд уз независне саветнике. Међутим, истраживања показују да у пракси ове процедуре понекад пролазе без тога, што оставља простор за могуће злоупотребе и нарушавање права на телесни интегритет.
Стручњаци упозоравају да је реч о осетљивој теми која дира основна људска и репродуктивна права жена са инвалидитетом, јер такви захвати имају трајне последице и могу бити у супротности са принципом да свака особа има право да потпуно, слободно и информисано одлучује о свом телу.
Ови случајеви постављају важна питања о томе да ли закон и пракса иду руку под руку, и колико су рањиве групе заиста заштићене чак и у државама које се у јавности поносе високим стандардима за људска права.
