U Austriji se podigao veliki javni i pravni spor oko sterilizacije žena sa invaliditetom, nakon što su mediji izvestili da je u nekoliko slučajeva odluku o ovom trajnom medicinskom zahvatu donosio neko drugi — najčešće članovi porodice ili staratelji — umesto same žene, bez jasnog sudskog nadzora i potpunog pravnog pristanka.
To je zabrinulo aktiviste za ljudska prava i prava osoba sa invaliditetom.
Prema evropskim i austrijskim zakonima, svaka sterilizacija takve prirode mora biti pod strogim pravnim nadzorom, a samo žena ili, u slučaju da nema pravnu sposobnost za odlučivanje, odluku treba da odobri sud uz nezavisne savetnike. Međutim, istraživanja pokazuju da u praksi ove procedure ponekad prolaze bez toga, što ostavlja prostor za moguće zloupotrebe i narušavanje prava na telesni integritet.
Stručnjaci upozoravaju da je reč o osetljivoj temi koja dira osnovna ljudska i reproduktivna prava žena sa invaliditetom, jer takvi zahvati imaju trajne posledice i mogu biti u suprotnosti sa principom da svaka osoba ima pravo da potpuno, slobodno i informisano odlučuje o svom telu.
Ovi slučajevi postavljaju važna pitanja o tome da li zakon i praksa idu ruku pod ruku, i koliko su ranjive grupe zaista zaštićene čak i u državama koje se u javnosti ponose visokim standardima za ljudska prava.
