Научници широм света упозорили су да би предстојеће лето могло донети још теже последице климатских промена, уз рекордне температуре, дуготрајне суше и велики ризик од разорних пожара на више континената. Истраживачи наводе да су већ први месеци ове године показали колико су временски екстреми постали опаснији и учесталији.
Према подацима истраживачких група које прате утицај глобалног загревања на екстремне временске појаве, од јануара до априла ове године пожари су захватили више од 150 милиона хектара земљишта широм света, што је око 20 одсто више од претходног негативног рекорда. Најтеже су погођени делови Африке и Азије, где су високе температуре и дуги сушни периоди створили услове за брзо ширење ватре.
Стручњаци упозоравају да би ситуација могла додатно да се погорша током лета на северној хемисфери, пре свега због јачања климатског феномена Ел Нињо, који у комбинацији са глобалним загревањем доноси још веће температурне екстреме. Очекује се да поједини делови света буду погођени снажним топлотним таласима, несташицом воде и повећаним ризиком од шумских пожара.
Теодор Кипинг, стручњак за шумске пожаре са Империјал колеџа у Лондону, оценио је да је година већ почела веома опасно и да постоји озбиљан ризик да наредни месеци донесу још веће климатске проблеме. Он је указао да је само у Африци ове године изгорело око 85 милиона хектара земљишта, што је чак 23 одсто више него у претходној рекордној години.
Истраживачи објашњавају да су нагле смене изузетно влажних и екстремно сушних периода постале све чешће услед климатских промена. Управо такви услови доводе до појаве великих пожара, али и до урушавања пољопривредне производње, несташице воде и проблема у снабдевању храном у многим земљама.
Научници посебно страхују да би током лета нови температурни рекорди могли бити оборени у Европи, Северној Америци и Аустралији. Према ранијим извештајима европских климатских институција, Европа се загрева брже од светског просека, а последице су све чешћи топлотни таласи, суше и пожари.
Стручњаци зато позивају владе широм света да хитно убрзају мере за смањење емисије штетних гасова и бољу припрему за климатске екстреме, јер би наредне године могле донети још веће последице по људе, пољопривреду, екосистеме и глобалну економију.
