Naučnici širom sveta upozorili su da bi predstojeće leto moglo doneti još teže posledice klimatskih promena, uz rekordne temperature, dugotrajne suše i veliki rizik od razornih požara na više kontinenata. Istraživači navode da su već prvi meseci ove godine pokazali koliko su vremenski ekstremi postali opasniji i učestaliji.
Prema podacima istraživačkih grupa koje prate uticaj globalnog zagrevanja na ekstremne vremenske pojave, od januara do aprila ove godine požari su zahvatili više od 150 miliona hektara zemljišta širom sveta, što je oko 20 odsto više od prethodnog negativnog rekorda. Najteže su pogođeni delovi Afrike i Azije, gde su visoke temperature i dugi sušni periodi stvorili uslove za brzo širenje vatre.
Stručnjaci upozoravaju da bi situacija mogla dodatno da se pogorša tokom leta na severnoj hemisferi, pre svega zbog jačanja klimatskog fenomena El Ninjo, koji u kombinaciji sa globalnim zagrevanjem donosi još veće temperaturne ekstreme. Očekuje se da pojedini delovi sveta budu pogođeni snažnim toplotnim talasima, nestašicom vode i povećanim rizikom od šumskih požara.
Teodor Kiping, stručnjak za šumske požare sa Imperijal koledža u Londonu, ocenio je da je godina već počela veoma opasno i da postoji ozbiljan rizik da naredni meseci donesu još veće klimatske probleme. On je ukazao da je samo u Africi ove godine izgorelo oko 85 miliona hektara zemljišta, što je čak 23 odsto više nego u prethodnoj rekordnoj godini.
Istraživači objašnjavaju da su nagle smene izuzetno vlažnih i ekstremno sušnih perioda postale sve češće usled klimatskih promena. Upravo takvi uslovi dovode do pojave velikih požara, ali i do urušavanja poljoprivredne proizvodnje, nestašice vode i problema u snabdevanju hranom u mnogim zemljama.
Naučnici posebno strahuju da bi tokom leta novi temperaturni rekordi mogli biti oboreni u Evropi, Severnoj Americi i Australiji. Prema ranijim izveštajima evropskih klimatskih institucija, Evropa se zagreva brže od svetskog proseka, a posledice su sve češći toplotni talasi, suše i požari.
Stručnjaci zato pozivaju vlade širom sveta da hitno ubrzaju mere za smanjenje emisije štetnih gasova i bolju pripremu za klimatske ekstreme, jer bi naredne godine mogle doneti još veće posledice po ljude, poljoprivredu, ekosisteme i globalnu ekonomiju.
