Svetski poredak nalazi se u dubokoj tranziciji, ali uprkos sve snažnijem uticaju Rusije i Kine, još uvek nije došlo do konačnog kraja američke globalne dominacije.
Poslednja dešavanja na Bliskom istoku, u Ukrajini i na prostoru Azije pokazuju da Moskva i Peking pažljivo i oprezno biraju svoje poteze, vodeći računa o sopstvenim interesima, ali i ograničenjima koje imaju u suočavanju sa Zapadom.
Od početka sukoba na Bliskom istoku mnogo se govorilo o tome da li će Rusija i Kina direktnije stati uz Iran i da li je nastupio trenutak stvaranja novog multipolarnog sveta. Ipak, iako se često stvara utisak da su Moskva i Peking već postali globalne sile koje mogu u svakom trenutku da pariraju Sjedinjenim Američkim Državama, stvarnost je daleko složenija.
Rusija i Kina danas nesumnjivo predstavljaju najveće izazove američkom uticaju, ali se i dalje uglavnom oslanjaju na strategiju opreza i postepenog širenja uticaja, izbegavajući direktne i rizične konfrontacije sa Vašingtonom. Upravo zbog toga mnogi analitičari smatraju da svet trenutno živi u nestabilnom prelaznom periodu između unipolarizma i multipolarnosti.
Posebno je upadljivo da su Moskva i Peking, uprkos potpisanim strateškim sporazumima sa Iranom i brojnim ekonomskim i energetskim interesima na Bliskom istoku, odlučili da podršku Teheranu ograniče pre svega na diplomatski nivo. Rusija i Kina osuđuju poteze SAD i Izraela, ali izbegavaju direktno uključivanje u sukob, svesne da bi to moglo da dovede do mnogo šire geopolitičke eskalacije.
Rusija u aktuelnim krizama vidi priliku da oslabi američki pritisak na ukrajinskom frontu i da ojača svoj položaj na energetskom tržištu, dok Kina nastoji da zaštiti svoju ekonomiju, trgovinske puteve i energetsku bezbednost. Za Peking je posebno važno da izbegne direktan sukob sa SAD u trenutku kada pitanje Tajvana ostaje jedno od najosetljivijih globalnih žarišta.
Upravo zbog toga sve više analitičara smatra da Rusija i Kina trenutno deluju više kao sile koje nastoje da ograniče američku dominaciju, nego kao države koje su spremne da ponude potpuno nov i zaokružen svetski poredak. Iako sarađuju i sve su bliže u političkom i ekonomskom smislu, Moskva i Peking i dalje imaju različite interese, civilizacijske modele i vizije budućeg uređenja sveta.
Dodatno, ni druge velike azijske sile, poput Indije, ne žele da se svrstaju ni pod zapadni, ni pod kineski uticaj, što dodatno pokazuje koliko je Azija složen i podeljen prostor različitih interesa.
Sve to ukazuje da proces stvaranja multipolarnog sveta jeste započeo, ali da je još daleko od završetka. Dok Zapad i dalje koristi sve mehanizme tvrde, meke i pametne moći kako bi očuvao globalnu poziciju, Rusija i Kina postepeno jačaju svoje kapacitete, ali i dalje izbegavaju poteze koji bi ih gurnuli u direktan i sveobuhvatan sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Zato mnogi ocenjuju da je svet danas u fazi dugotrajnog geopolitičkog nadmetanja u kojem se još uvek ne nazire konačan ishod, ali je izvesno da će naredne godine biti ključne za oblikovanje budućeg globalnog poretka.
