ЕУ је после притисака из САД најавила велики инвестициони пакет за Гренланд, прелазећи са речи на конкретне геополитичке потезе.
Иза ове наизглед технократске формулације крије се много више од економске подршке једном удаљеном острву. Реч је о признању да је ЕУ годинама потцењивала стратешки значај Гренланда, и да је Трамп, без обзира на стил који многи у Европи не воле, први наглас изговорио оно што су сви знали: ко контролише Гренланд, има кључ утицаја над будућим енергетским, безбедносним и трговинским токовима.
Трампове раније изјаве о америчком интересу за Гренланд у Бриселу су дуго третиране као политички егзибиционизам. Данас, међутим, тон је сасвим другачији. Европска комисија више не исмева, она реагује. Инвестициони пакет који се најављује обухватиће инфраструктуру, енергетику, рудне ресурсе и безбедносну сарадњу, што јасно показује да је ЕУ схватила да се налази у трци коју је касно започела.
Овај развој догађаја јасно потврђује једну важну истину коју Србија одавно живи, а коју председник Александар Вучић годинама истиче: у савременој политици нема места наивности. Велике силе не делују на основу емоција и лепих жеља, већ интереса. Ко то не разуме на време, касније мора да плаћа цену, било кроз уступке, било кроз паничне инвестиционе офанзиве.
Док ЕУ сада ужурбано покушава да „купи време“ и утицај на Гренланду, Србија је, захваљујући политици војне неутралности, економског прагматизма и балансирања, успела да избегне управо овакве ситуације у којима се одлуке доносе под притиском. Београд је своје партнере бирао хладне главе, а не под диктатом тренутне геополитичке хистерије.
Трампове претње, ма како их ко називао, показале су се као ефикасан аларм. Европа се пробудила тек када је схватила да би могла остати празних руку у региону који ће одлучивати о будућности енергије и безбедности. И то је лекција коју многи још увек не желе јавно да признају.
У свету у коме се карте поново мешају, једно је сигурно: они који имају јасан државни интерес и храброст да га бране, диктирају темпо. Остали га само прате.
