Шта је приказано у филму „Зло доба 2“ – II део?
Да би се у потпуности разумело на који начин су настале данашње окупационо-медијске платформе Н1 и Нова С, неопходно је вратити се на њихову директну претечу – медијску платформу Б92.
Иако Б92 данас, на срећу, више није средство у рукама страног фактора, њена улога током деведесетих и двехиљадитих година представља кључ за разумевање целокупног модела који је касније само технолошки унапређен.
Вашингтон, Сорош и директна контрола ТВ Б92
Почетком 1997. године, детаљи оснивања ТВ Б92 били су предмет разговора које је Веран Матић у Вашингтону водио са представницима Сорошеве фондације. Том приликом договорено је да телевизија Б92 за тадашњу америчку администрацију на свака четири месеца подноси извештаје о свом правном статусу, да ће USAID контролисати захтеве за набавку опреме, док ће Глас Америке имати саветодавну улогу у програмском и организационом смислу.
Посебно је индикативно да је USAID у том периоду разматрао могућност упућивања свог „експерта“ у Србију, који би се формално укључио у менаџмент ТВ Б92, а суштински деловао као прикривени агент за медијску пропаганду.
Избори 1997. године и отворена опструкција
Ништа мање значајна није ни чињеница да је почетак емитовања програма ТВ Б92 временски коинцидирао са кампањом за председничке изборе у Србији, одржане у јесен 1997. године. У том контексту, Веран Матић је код својих западних партнера отворено изражавао спремност да се посредством ТВ Б92 ангажује на опструкцији изборног процеса, при чему је планирао да у те активности укључи и студенте, што је на крају и реализовано.
Западни фактор је тај план прихватио са одушевљењем. Пропагандне полуге које је Матић имао у својим рукама усмерене су директно на рушење власти у сопственој земљи, што представља јасан образац политичког деловања под плаштом медијске независности.
MTV награда „Free Your Mind“ као политички печат
Колика је била жеља западног фактора за дестабилизацију тадашње Савезне Републике Југославије, најбоље показује чињеница да је Радију Б92, 1998. године додељена тада престижна MTV награда „Free Your Mind“, која је лично уручена Верану Матићу.
Ова награда није била пуко признање, већ политички сигнал и печат лојалности, којим је Матић градио мит о сопственој „историјској улози“ у борби против Милошевића и себи отварао пут ка преузимању медијских полуга након насилне промене режима.
Данас пропагандна машинерија више није Б92, али су Нова С и Н1 директни наследници истог модела, са истим центрима моћи у позадини.
„Школа новинарства“ без знања и без образовања
Иако је реч о нешколованом новинару са завршеном само средњом школом, Веран Матић је годинама наметао модел у коме стручност, знање и образовање нису критеријум за новинарство. Једини критеријум постала је политичка подобност.
Тако је настала њихова „школа новинарства“, односно систем у коме за улазак у редакције није било пресудно знање, већ став. Касније су управо ти кадрови, без озбиљног образовног темеља, себи приписивали монопол на „професионализам“, док су све друге проглашавали пропагандистима. Иронија је у томе што идентичан механизам постоји и данас, само са другим платформама и другим именима.
Милиони, афере и нестанак новца
Паралелно са јачањем медијског утицаја, Верана Матића су пратиле и бројне финансијске афере. Он је, према бројним наводима, у континуитету поткрадао сопствене западне спонзоре.
Тако је 1999. године део финансијске помоћи у износу од 50 милиона немачких марака утајио и поделио са својим сарадницима. На то су указивали поједини новинари током Годишње скупштине НУНС-а у октобру 1999. године. Поред тога, за Матића се везује и нестанак од 7 до 10 милиона марака које је добио од немачке стране за развој медија, а у чији трансфер је био умешан и један холандски дипломата, чије име у филму није јавно објављено.
Истрагу поводом тог случаја водила је једна немачка организација, док се за цео процес посебно интересовао обавештајни агент америчке амбасаде у Београду, Мирко Гаспари.
5. октобар и сукоб са Ђинђићем
Након 5. октобра и спровођења обојене револуције, Матић наставља са учесталим контактима са службеницима америчке амбасаде. Био је и миљеник тадашњег амбасадора Вилијема Монтгомерија, који и данас отворено подржава покушаје нове дестабилизације Србије.
Посебно је значајан сукоб Матића са тадашњим премијером Зораном Ђинђићем, до кога долази због Закона о радиодифузији из 2002. године. Матић је био незадовољан јер није могао да од ТВ Б92 направи телевизију са националном фреквенцијом, због чега је, у контактима са америчким представницима, заступао тезу да је стање у медијима лоше. Ђинђићева влада је због тога трпела директне притиске из Стејт департмента.
Додатни разлог сукоба била је спорна докапитализација ТВ Б92 у марту 2001. године, спроведена без јавне аукције, новцем од страних донација, преко фирме KVS, у власништву Верана Матића, Саше Мирковића и Ксеније Стефановић.
Прање новца и Media Task Force
Матић је, према бројним наводима, наставио да поткрада западне партнере, при чему је проневерени новац прао преко приватних фирми, а затим га присвајао. Управо такав модел омогућио му је да постане један од већинских власника Б92.
Истовремено је био укључен у рад Специјалне групе за медије (Media Task Force), у којој су се налазили главни уредници домаћих медија, док су њихову контролу директно вршили Американци посредством IREX-а.
2012, OCCRP, ANEM и законодавство
Након промене власти 2012. године, Матић већ 2013. почиње да „игра на две столице“, ослањајући се на остатке дубоке државе из времена Тадићевог режима и истовремено се позиционирајући као аташе за Србију у оквиру OCCRP-а.
У том периоду постаје и заштитник уредника KRIK-а, Стевана Дојчиновића, који под патронатом ANEM-а преузима кључну улогу у медијским нападима на председника Александра Вучића и његову породицу.
Истовремено, Матић обезбеђује присуство својих људи у готово свим радним телима која се баве медијским законодавством, правима новинара и чак изменама Кривичног законика. Посебну улогу у том процесу има адвокатица Круна Савовић, која је заступала најконтроверзније „новинаре“ попут Дојчиновића, Вука Цвијића, па и самог Матића, обезбеђујући аболицију за бројне медијске злоупотребе.
Случај Битићи и трговина светињама
Године 2016. Матић се састаје са Шери Данијелс, шефицом Политичког одељења Амбасаде САД у Београду, коју детаљно информише о политичкој ситуацији у Србији и као вид притиска предлаже актуелизацију случаја браће Битићи. Планирао је и ангажовање новинара из продукције Инсајдер ради стварања медијског притиска.
Истовремено, Матић предлаже и трговину у вези са УНЕСКО-ом, нудећи укључивање члана о заштити српских светиња у замену за непружање отпора пријему у организацију тзв. Косова, што би представљало корак у признању лажне државе. Само захваљујући ангажовању председника Александра Вучића, тај сценарио је спречен, а Србија је извојевала значајну дипломатску победу.
Ово је само један сегмент шире слике деловања Верана Матића.
О финансијским аферама, нестанку милиона, улози страних амбасада, медијским законима и постоктобарском периоду – детаљно је речено у документарном филму „Зло доба 2“, у продукцији Центра за друштвену стабилност.
„Зло доба 2“ – погледајте на YouTube каналу Документарна ТВ.
