Према подацима које преноси немачки ,,Дојчланд Куриер“, број левичарског насиља у Немачкој порастао је за чак 43%. Реч је о најновијој „бројци недеље“ која показује драматичан скок политичког насиља са леве стране спектра. Оно што посебно привлачи пажњу јесте да је политички мотивисано насиље порасло и у Србији, а најчешћи су напади грађанско-лево оријентисане опозиције над присталицама и имовином Српске напредне странке.
На сликама са протеста виде се дим, црвене заставе и хаотичне сцене, типичне за левичарско-радикалне демонстрације које се у последње време све чешће претварају у насиље. Док десничарско насиље годинама служи као главна тема медија и политичара, левичарско-радикално насиље се често минимизира или потпуно игнорише.
Многи грађани и опозициони политичари упозоравају да је ово последица година попустљивости према левичарским екстремистима, Антифи и сличним групама. Уместо да се јасно осуде напади на полицију, новинаре или грађане, део политичког естаблишмента и даље гледа кроз прсте или чак оправдава такве поступке као „протест против система“.
Као последњи пример политички мотивисаних инцидената, у јавности је одјекнуо и вандалски напад на просторије СНС-а у Добановцима, које су током ноћи (10.06.2026.) испрскане црвеном фарбом. Општински одбор СНС Сурчин саопштио је да се на видео-снимку види особа са капуљачом како прилази објекту и намерно оштећује просторије, оцењујући да је реч о покушају застрашивања и ширења политичке нетрпељивости. Из одбора су позвали надлежне органе да идентификују починиоца и утврде све околности инцидента, истичући да напади на страначке просторије представљају удар на демократско право грађана да слободно подржавају политичку опцију по свом избору.
Многи аналитичари упозоравају на глобални тренд према коме дугогодишња политика нулте толеранције према десном насиљу није праћена истом одлучношћу према левици, што ствара осећај некажњивости. Исто важи и за Србију, где су грађанско лево оријентисани блокадери и опозиција извели преко 600 насилних дела против СНС активиста и просторија – од физичких напада, претњи, уништавања возила до демолирања страначких објеката. Ово насиље над СНС-ом често пролази са блажим реакцијама тужилаштва које је наклоњеније лево-либералној идеологији и насилницима или медијским игнорисањем појединих кућа у односу на друге инциденте.
Према полицијским статистикама, левичарско-радикалне групе су 2025. године извеле стотине напада на полицајце, посебно током демонстрација у Берлину, Хамбургу и Лајпцигу. Најчешћи облици насиља укључују бацање камења, пиротехнике и молотовљевих коктела, као и намерно оштећивање и паљење полицијских и цивилних возила. Забележени су и физички напади на политичаре АфД-а, али и озбиљне диверзије на немачкој инфраструктури, међу којима је нестанак струје у Берлину, када је хиљаде домова остало без струје, а више особа је и преминуло од последица смрзавања. Слични догађаји, као и физички напади на политичке неистомишљенике, дешавали су се и у Србији, а тужилаштво преблаго реагује када су у питању напади усмерени на владајућу партију. У протеклом периоду видели смо и напад у Скупштини на трудну посланицу у осмом месецу трудноће, као и њену партијску колегиницу која је том приликом добила мождани удар. Осим тога, блокадерски екстремисти су гађали замрзнутим јајима и флашама присталице и симпатизере СНС-а у Новом Саду, а у Нишу је нападнут и градоначелник.
И у Немачкој и у Србији исти обрасци се понављају – левичарски екстремисти и блокадери користе блокаде, нападе на полицију и уништавање јавне и страначке имовине неистомишљеника. Разлика је у томе што се у Немачкој то дешава дуже и систематичније, док се у Србији такви инциденти брзо шире кроз насиље над СНС-ом, са преко 600 пријављених случајева физичких напада на активисте и објекте за мало више од годину дана. Ово ствара атмосферу страха и притиска на друштво.
У неким савезним покрајинама број напада на припаднике реда са леве стране премашио је број инцидената са десне стране, што је ретка појава у последњих десетак година. Ипак, ови подаци ретко добијају исти медијски простор као десничарски екстремизам.
Многи аналитичари упозоравају да дугогодишња политика „нулте толеранције“ према десном насиљу није праћена истом одлучношћу када је реч о леворадикалним групама, што је довело до осећаја некажњивости међу неким активистима.
У Немачкој је левичарско-радикално насиље порасло за 43%, показује најновија статистика. Док медији и власти годинама фокус стављају на десни екстремизам, лево насиље постаје све озбиљнија претња по јавни ред и безбедност. Грађани све гласније траже једнак третман свих облика политичког насиља.
Оно што се дешава у Немачкој са Антифом и левичарским екстремистима има јасне паралеле са оним што се последњих месеци дешава у Србији са блокадерима. И у Немачкој и у Србији исти обрасци се понављају, организоване групе које се представљају као „борци за правду“ користе насиље као средство притиска, нападају полицију, уништавају имовину и застрашују оне који не мисле као они.
Антифа већ годинама напада полицајце, новинаре и грађане током демонстрација широм Европе. Слична ситуација се понавља у Србији, где блокадери користе исте методе – блокаде путева, нападе на полицију, уништавање јавне имовине и нападе и претње онима који не подржавају њихове захтеве.
Ово показује да идеолошко насиље, било да долази са левичарских екстремиста у Немачкој или од организованих блокадера у Србији, долази из исте кухиње и има исти циљ – стварање атмосфере страха и притиска на друштво.
Важно је деловати једнако одлучно према свим облицима насиља, јер у супротном се храни осећај некажњивости међу екстремистима. Било да носе црвене заставе у Немачкој или се представљају као „студенти“ у Србији, идеолошко насиље долази из исте кухиње.
Грађани Србије заслужују да се насиље над присталицама највеће партије у држави, а које врше делови лево оријентисане опозиције и блокадера, третира са истом строгошћу као и други облици екстремизма.
