Српска православна црква и верници данас обележавају Духовски понедељак, други дан великог празника Силаска Светог Духа на апостоле, познатог и као Света Тројица или Духови. Овај празник, који се убраја међу најзначајније у хришћанству, слави се три дана, а у црквеном календару обележен је црвеним словом.
Духовски понедељак посвећен је Светом Духу, трећем лицу Свете Тројице, а празновање се наставља током читаве седмице. Реч је о такозваној трапавој недељи, током које се не пости. У храмовима се служе свечане литургије, а верници се моле за здравље, мир и духовно укрепљење.
У народу су за овај дан везана бројна веровања и обичаји. Према једном од најраспрострањенијих веровања, на Духовски понедељак не би требало обављати тешке физичке послове, радове у кући нити послове са иглом и концем. Веровало се да они који не поштују празник неће имати мира и благослова током године, па се дан проводио у молитви, породичном окупљању и одмору.
Посебно су занимљива народна веровања која се односе на воду. У појединим крајевима Србије сматрало се да током Духова не треба улазити у реке и језера, јер у води бораве нечисте силе. Због тога се деци саветовало да избегавају купање и боравак у близини већих водотокова.
С друге стране, постоје и обичаји који симболизују здравље и напредак. Девојке су се умивале водом у којој је стајало цвеће од кога су плетени венчићи, верујући да ће тако сачувати лепоту и здравље током целе године. У појединим деловима источне Србије веровало се да ће младићи који на поклон добију венчић ускоро стати на „луди камен“.
Духовски понедељак је дан мира, сабраности и духовне радости. Верници га проводе у кругу породице, уз молитву и одлазак у цркву, подсећајући се значаја заједништва, вере и поштовања традиције која се вековима преноси са колена на колено.
