Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Jakovu Zevedejevom, jednom od dvanaestorice Hristovih apostola i bratu Svetog Jovana Bogoslova. Prema crkvenom predanju, Sveti Jakov bio je jedan od najbližih učenika Isusa Hrista, a zbog svoje vere stradao je mučenički u Jerusalimu 45. godine.
Predanje kaže da je Sveti Jakov nakon Hristovog vaznesenja propovedao Jevanđelje u mnogim zemljama, pa čak i u Španiji, gde se i danas nalaze njegove mošti. U hrišćanstvu se smatra zaštitnikom pravednih, siromašnih i svih koji trpe nepravdu.
Za današnji praznik vezuju se i brojni narodni običaji i verovanja. Prema starom predanju, na dan Svetog apostola Jakova ne treba ulaziti u svađe, ogovarati druge niti širiti loše reči, jer se veruje da se svako zlo učinjeno na ovaj dan vraća onome ko ga čini. Vernici zato dan provode u miru, molitvi i praštanju.
Posebno je poznato verovanje da se danas „prašta greh klevete“, pa mnogi smatraju da je ovo pravi trenutak za pomirenje i oproštaj. Prema narodnom običaju, ove reči donose mir i blagoslov:
„Mir tebi i oproštaj.“
Postoji i običaj koji se posebno odnosi na neudate devojke. Veruje se da bi u ponoć trebalo da se umiju hladnom vodom kako bi se zaštitile od zlih sila i obezbedile zdravlje, sreću i blagoslov za buduću porodicu.
Mnogi vernici danas izgovaraju i molitvu posvećenu svetitelju:
„Apostole Sveti Jakove, moli Milostivoga Boga, da oproštaj grehova podari dušama našim.“
