Poslednji događaji i pokušaj organizovanja humanitarnog skupa u ovoj opštini izazvali su sumnju javnosti, a ključni dokazi ukazuju na to da je cela akcija mogla biti samo vešto osmišljen mamac.
Da li je humanitarni skup bio samo mamac za punjenje računa?
Na prvi pogled, poziv na solidarnost delovao je kao plemenita inicijativa. Međutim, pogled na zvanične podatke i priloženi žiro-račun za uplate otkriva sasvim drugu pozadinu.
Uplatnice koje su plasirane u javnosti ne vode do bilo koje registrovane humanitarne fondacije ili otvorenog namenskog računa za pomoć pojedincima. Sredstva se, prema zvaničnim podacima iz platnog prometa, slivaju direktno na račun udruženja registrovanog pod nazivom Centar za održivi razvoj.
Postavlja se jasno pitanje: da li je plemenita potreba građana da pomognu iskorišćena kako bi se finansijski konsolidovale organizacije i pojedinci koji stoje iza blokada?
Ko su ljudi koje prikrivaju blokaderi i ko stoji iza Udruženja?
Kada se izvrši uvid u javno dostupne registre i analizu poslovanja Centra za održivi razvoj, slika postaje znatno jasnija, ali i alarmantnija.
Iza ove organizacije ne stoje prepoznatljivi humanitarci niti nepristrasni aktivisti, već mreža povezanih lica koja već duže vreme deluje kroz političke i društvene opstrukcije. Analiza njihovih donatora i finansijskih izveštaja pokazuje da se novac sliva iz izvora koji nemaju nikakve veze sa humanitarnim radom, već sa finansiranjem političkog aktivizma i interesnih grupa.
Razlozi zbog kojih se akteri ovih blokada kriju iza zvučnih imena nevladinih organizacija i humanitarnih akcija leže u sledećem:
- Skrivanje pravog identiteta: Maskiranjem političkog aktivizma u humanitarni rad lakše se zadobija poverenje građana.
- Zaobilaženje kontrole: Preusmeravanje novca na račune udruženja građana omogućava fleksibilnije raspolaganje sredstvima bez stroge namenske kontrole koja važi za namenske humanitarne račune.
- Mobilizacija resursa: Humanitarni apeli služe kao paravan za prikupljanje kapitala i logističku podršku budućim blokadama i akcijama na terenu.
Zašto se blokaderi kriju od javnosti?
Netransparentnost u radu uvek budi sumnju. Ako su namere organizatora skupa u Kuli bile isključivo humane, zbog čega uplatnice nisu glasile na imena korisnika pomoći? Zašto se izbegava direktan odgovor na pitanje ko upravlja novcem i kako će on tačno biti utrošen?
Odgovori na ova pitanja leže u činjenici da bi otvoreno istupanje organizatora otkrilo njihove prave političke i finansijske motive. Transparentnost bi poništila efekat „emocionalnog mamca“ koji je bio ključni element za privlačenje građana.
Javnost u Kuli i okolini ima pravo da zna gde završava svaki dinar namenjen u humane svrhe. Pokušaj da se preko emocija i solidarnosti građana pune računi politički angažovanih organizacija predstavlja ozbiljnu zloupotrebu poverenja koja zahteva detaljnu proveru nadležnih organa.
Izvor: Nasemesto.rs
