Док европски центри покушавају да задрже фасаду економске моћи, реалност на асфалту говори потпуно другачије.
На трговима Лисабона и Порта освануло је више од 100 шатора, око 80 на чувеном тргу Росио и тридесетак у срцу Порта, у оквиру радикалног протеста против вртоглавог скока трошкова живота и дубоке стамбене кризе која је узела маха.
Демонстранти шаљу јасну поруку властима: траже хитно повлачење спорних законских решења којима се олакшава исељавање станара и укидају ограничења за нове кирије, док се грађани организују и ноћима боре за основна права.
Док извештаји преносе да су ноћи протекле мирно и без инцидената, поставља се тихо питање, колико дуго системи могу да игноришу чињеницу да је кров над главом постао луксуз резервисан само за одабране?
Сценарији у којима се људи организују у импровизованим камповима у центру европских метропола све су чешћа слика западних друштава.
У тренутку када се тржиште некретнина отргло контроли, а породице губе сигурност у сопственим домовима, поверење у институције пада на историјски минимум.
Оваква криза становања огољује све слабости економских модела који су деценијама важили за недодирљиве, остављајући обичног човека да се самостално бори за егзистенцију под шаторима у средишту европских престоница.
