Републички хидрометеоролошки завод издао је ново хидролошко упозорење због веома ниских водостаја и све мањих протицаја на појединим рекама у Србији. Према најновијим подацима, ситуација је посебно забрињавајућа на мањим и средњим водотоцима, док се на великим рекама очекује задржавање ниских пловидбених нивоа.
Како је саопштио РХМЗ, водостаји Дунава, Саве и Тисе код Титела наредних дана кретаће се испод ниских пловидбених нивоа. Истовремено, протицаји на Колубари са притокама, Јадру, Топлици и Власини, као и на притокама Западне и Велике Мораве и на Црном и Белом Тимоку, приближили су се минималним средњим месечним вредностима које се користе као показатељ изузетно ниског протока, односно биолошког минимума.
Оваква ситуација последица је дуготрајног недостатка падавина, високих температура и израженог сушног периода. РХМЗ наводи да ће до краја августа у већини дана максималне температуре бити између 30 и 35 степени, док се у појединим деловима земље поново очекују температуре изнад 35 степени.
Посебно забрињава чињеница да високе температуре долазе у комбинацији са недостатком падавина. Такав временски образац додатно убрзава испаравање воде и исушивање земљишта, али и директно утиче на стање речних токова.
Под „биолошким минимумом“ подразумева се веома низак проток воде који је важан за очување основних услова у речном екосистему. Када количина воде падне на критично низак ниво, водени организми постају изложени додатном стресу, а услови за опстанак појединих врста могу бити значајно погоршани.
Поред утицаја на природу, ниски водостаји стварају проблеме и за речни саобраћај. На Дунаву, Сави и Тиси већ се прате деонице на којима су водостаји испод ниских пловидбених нивоа. Ранија упозорења РХМЗ-а указивала су да овакви услови могу захтевати опрезнију пловидбу и ограничења за поједина пловила како би се избегло насукавање.
Према најновијем извештају РХМЗ-а од 23. августа, водостај Дунава је у мањем порасту до Богојева, док је низводно у стагнацији са тенденцијом пораста у наредна четири дана. Тиса је у стагнацији, а Сава бележи мањи пораст уз тенденцију стагнације. Велика Морава је такође у стагнацији. Ипак, све четири велике реке и даље су у домену ниских вредности за ово доба године.
Додатни проблем представљају и високе температуре воде. РХМЗ је навео да су температуре на појединим великим рекама изнад просечних вредности карактеристичних за овај период године. Топлија вода, у комбинацији са малом количином воде, може додатно да оптерети речни екосистем.
Суша, међутим, не представља проблем само за реке. Високе температуре и дефицит падавина доводе и до све већег исушивања вегетације, због чега РХМЗ упозorава да опасност од избијања и ширења пожара на отвореном остаје изражена. Повремено појачан ветар може додатно погоршати ситуацију јер погодује бржем ширењу ватре по сувом растињу.
Због тога се наредни дани пажљиво прате и са хидролошког и са метеоролошког становишта. За побољшање стања на рекама неопходни су значајнији и распрострањенији падавински периоди, док краткотрајне локалне падавине не морају бити довољне да преокрену целокупну хидролошку слику.
Најновији подаци тако показују да Србија улази у завршницу августа са израженим последицама дуготрајног сушног периода. Док се на великим рекама ситуација тренутно прати уз прогнозу стагнације или мањих колебања, на бројним мањим водотоцима протицаји су већ опасно ниски.
Зато РХМЗ наставља да прати водостаје и протицаје, док високе температуре и недостатак падавина остају главни фактори који могу додатно погоршати стање у наредним данима.
