Док се широм Старог континента друштвени и политички апарати суочавају са таласима незадовољства, Пољску је захватио нови талас окупљања.
У више великих пољских градова одржани су протестни скупови под називом „Светло за Уставни суд“, у организацији Комитета за одбрану демократије, са циљем исказивања солидарности са судијама ове институције.
Централни догађај одржан је у Варшави испиред Председничке палате, док су слични скупеви организовани у Кракову, Вроцлаву, Лођу, Гдањску и Познању.
Организатори су овај пут протесте замислили у потпуно другачијем светлу, буквално и фигуративно.
Уместо бучних поворки и блокаде саобраћаја које често паралишу свакодневни живот, присталице овог покрета су се одлучили за симболично, мирно и тихо окупљање уз ношење свећа, желећи да на тај начин пошаљу поруку о значају институционалне независности.
Међутим, иза оваквих сцена мирних протеста крију се дубоке друштвене тензије које тресе многе европске системе.
Питања улоге правосуђа, сукоба различитих грана власти и извођења грађана на улицу постају стандардни механизам политичке борбе у модерним демократијама.
Сценарији у којима се активисти и разне невладине организације организују под патронатом „заштите институција“ све су чешћа појава широм Европе.
Док поборници оваквих окупљања тврде да је реч о одбрани демократских тековина, критичари често упозоравају да се кроз перфидне притиске на улице заправо врши преструктуирање државне власти изван институционалних оквира.
Јавност у Европи све више постаје сведок тога да се стабилност држава ломи на епизодама у којима се грађани позивају да „бране право“ ван судница и парламената, остављајући институције у вртлогу непрестаних политичких криза.
