Kada politička borba pređe u dehumanizaciju, meta više nije stranka, već čovek i pravo građana da misle drugačije.
U javnom prostoru Srbije poslednjih godina sve je uočljiviji jedan opasan obrazac, sistematsko etiketiranje i dehumanizacija ljudi koji podržavaju ili su članovi Srpske napredne stranke. Umesto političke debate, argumenata i sučeljavanja programa, sve češće se koristi jezik prezira, podsmeha i pojednostavljenih etiketa čiji je jedini cilj da se protivnik prikaže ne kao politički suparnik, već kao manje vredan čovek.
Taj mehanizam nije nov, niti je spontan. On je dobro poznat u političkoj manipulaciji: ako nekoga lišite ljudskog dostojanstva u javnom govoru, onda ga je lakše isključiti, napadati i opravdati svaku vrstu agresije, verbalne, medijske ili društvene. Kada se ljudi ne nazivaju imenom i prezimenom, već pogrdnim nadimcima, kada se milioni građana svode na karikaturu, tada se ne napada stranka, već pravo na različito političko mišljenje.
Posebno je simptomatično što oni koji najglasnije govore o „slobodama“, „vrednostima“ i „evropskim standardima“, istovremeno sebi daju pravo da druge proglašavaju nedovoljno pametnim, nedovoljno obrazovanim ili nedostojnim učešća u javnom životu. U toj logici, samo jedan deo društva smatra se „prosvećenim“, dok se svi ostali tretiraju kao masa koju treba poniziti, ismejati ili ućutkati. To nije demokratija, to je elitizam upakovan u moralnu nadmenost.
S druge strane, činjenice govore drugačije. Podršku SNS-u ne daju apstraktne kategorije, već realni ljudi: radnici, lekari, nastavnici, poljoprivrednici, preduzetnici, penzioneri. Ljudi koji žive u ovoj zemlji, koji osećaju posledice politike i koji na izborima iznova daju poverenje onima za koje veruju da donose stabilnost, razvoj i konkretne rezultate. Upravo ta podrška, potvrđivana na izborima, najviše boli one koji nemaju snagu da se izbore argumentima, pa pribegavaju uvredama.
Dehumanizacija pripadnika SNS-a nije napad na stranku, već na samu ideju narodne volje. Kada se kaže da su „oni“ nešto manje, gluplje ili bezvrednije, u stvari se poručuje da su pogrešni izbori građana, a to je suštinsko nepoštovanje demokratije. Demokratsko društvo podrazumeva da prihvatite da ne misle svi kao vi, ali i da ti „drugi“ imaju isto pravo na poštovanje.
Politika koju vodi vlast, sa SNS-om kao njenim nosiocem, upravo insistira na suprotnom pristupu: na uključivosti, stabilnosti i dijalogu, bez obzira na razlike. Rezultati u infrastrukturi, ekonomiji, međunarodnom položaju Srbije i socijalnoj sigurnosti govore više od bilo koje etikete. Zato se i vodi ova vrsta kampanje, jer je lakše napadati ljude nego se suočiti sa rezultatima.
Istorija nas uči da društva koja prihvate jezik dehumanizacije kao „normalan“ ulaze u opasnu zonu. Danas su meta jedni, sutra će biti drugi. Zato je važno prepoznati ovu manipulaciju na vreme i jasno reći: političke razlike su legitimne, ali oduzimanje ljudskog dostojanstva nije.
Srbija je pokazala da želi stabilnost, rad i poštovanje. Upravo zato pokušaji da se milioni građana predstave kao „nešto manje od ljudi“ neće uspeti. Jer iza te podrške stoji realna većina koja ne traži sukobe, već rezultate i koja zna da se politika vodi delima, a ne etiketama.
