Када политичка борба пређе у дехуманизацију, мета више није странка, већ човек и право грађана да мисле другачије.
У јавном простору Србије последњих година све је уочљивији један опасан образац, систематско етикетирање и дехуманизација људи који подржавају или су чланови Српске напредне странке. Уместо политичке дебате, аргумената и сучељавања програма, све чешће се користи језик презира, подсмеха и поједностављених етикета чији је једини циљ да се противник прикаже не као политички супарник, већ као мање вредан човек.
Тај механизам није нов, нити је спонтан. Он је добро познат у политичкој манипулацији: ако некога лишите људског достојанства у јавном говору, онда га је лакше искључити, нападати и оправдати сваку врсту агресије, вербалне, медијске или друштвене. Када се људи не називају именом и презименом, већ погрдним надимцима, када се милиони грађана своде на карикатуру, тада се не напада странка, већ право на различито политичко мишљење.
Посебно је симптоматично што они који најгласније говоре о „слободама“, „вредностима“ и „европским стандардима“, истовремено себи дају право да друге проглашавају недовољно паметним, недовољно образованим или недостојним учешћа у јавном животу. У тој логици, само један део друштва сматра се „просвећеним“, док се сви остали третирају као маса коју треба понизити, исмејати или ућуткати. То није демократија, то је елитизам упакован у моралну надменост.
С друге стране, чињенице говоре другачије. Подршку СНС-у не дају апстрактне категорије, већ реални људи: радници, лекари, наставници, пољопривредници, предузетници, пензионери. Људи који живе у овој земљи, који осећају последице политике и који на изборима изнова дају поверење онима за које верују да доносе стабилност, развој и конкретне резултате. Управо та подршка, потврђивана на изборима, највише боли оне који немају снагу да се изборе аргументима, па прибегавају увредама.
Дехуманизација припадника СНС-а није напад на странку, већ на саму идеју народне воље. Када се каже да су „они“ нешто мање, глупље или безвредније, у ствари се поручује да су погрешни избори грађана, а то је суштинско непоштовање демократије. Демократско друштво подразумева да прихватите да не мисле сви као ви, али и да ти „други“ имају исто право на поштовање.
Политика коју води власт, са СНС-ом као њеним носиоцем, управо инсистира на супротном приступу: на укључивости, стабилности и дијалогу, без обзира на разлике. Резултати у инфраструктури, економији, међународном положају Србије и социјалној сигурности говоре више од било које етикете. Зато се и води ова врста кампање, јер је лакше нападати људе него се суочити са резултатима.
Историја нас учи да друштва која прихвате језик дехуманизације као „нормалан“ улазе у опасну зону. Данас су мета једни, сутра ће бити други. Зато је важно препознати ову манипулацију на време и јасно рећи: политичке разлике су легитимне, али одузимање људског достојанства није.
Србија је показала да жели стабилност, рад и поштовање. Управо зато покушаји да се милиони грађана представе као „нешто мање од људи“ неће успети. Јер иза те подршке стоји реална већина која не тражи сукобе, већ резултате и која зна да се политика води делима, а не етикетама.
